Подунавка Београд

де и оплакивао смртљ лгобимца свогђ , а особито, кадЂ е заклетву крадлвиваца, кошмђ су се заверили, разумео. ■— „Заиста " рекне онђ ,, тб ! си ми срце изђ тела изчупао; тб ! си смртв твого угкасно надЋ несрећнммт> оцемЂ освет10!" Често е он% рени КауФингенове повторавао, но ни мб 1 Слити те престаао, еда л шштђ има средстза, да бм се ма к010мђ ценомб ЕрнестЂ спасти мого; на ово гласЂ тромбете одђ стражара с' торнн зауи, преказивагоћи госте. КурФирштЂ изиђе предЂ дворЂ гди су се долазећи скупили. При нћговомЂ долазку суктали су мачеви изђ корица и севали у воздуху, к' заклетви готови, а ЕрнестЂ е ^грчао у наруч!н очина, овако говорећи; „Мои крадлБивцн, КауФингенови созаклетницм, кам се злочинства свогђ, и надаго се милости оца могђ и опроштаго!" КурФирштЂ кои е лгобимогЂ смна садЂ већЂ у наруч1нма имао, заборавлигоћи све, радо имђ опрости, на кое и АлбертЋ дође, гди су садЂ видећи га злочинцм славилн и благосилнли часЂ она&, у комђ су се одђ безчинства нбиногђ одвратили.

П А С Т М Р Ђ. бдно прекрасно готро пасо е пастмрЂ свое стадо. Величественноств излазећегЂ сунца, лепота предћла, богатство нвива и пола около нћга лвжећи, веселоств стада, кое е скакагоћи и шалећи се рану свого тражило, благопрЈатна песмица шеве у воздуху, све е ово нћгово срце дирало; онђ поммсли на Бога кои е св!го овш створена бмће дао, нби обдржава и млогостручннмЂ благословомЂ своимђ прелива, па се опомене онога, што е прошасте неделћ преповедникЂ о благости и велич1ГО 6ож16мђ говорхо. У" нБговои души развјго се смирене ммсли и благо намерен-ћ: „Боже, Боже," рекне онђ „тм си превеликш и премилостивЂ! Како ли е красно све ово што си саздао, и како самв срећапЂ, да те могу као таковогЂ познати и величати! Л самг. овде усамлћнЂ, но тм Господи призирешЂ на мене, и даешЂ ми благословЂ твои и у самомЂ усамлћномЂ ОВОМЂ

животу, кадЂ твого волго испуннвамЂ. Тако е, п ћу узвику овомђ момђ веранЂ остати, зла ћу се чувати, а добро ћу чинити; ерЂ то в божа вола; а и да с' чимб бм могао л сиромашакЂ мого благодарноств прама Богу показати другч!е, развћ чрезЂ искренно срце мое и покорностБ ?" По овомђ крене свое стадо на болго пашу, тражећи добро, а и избегавагоћи зло и шкодлбиво коренћ, за болестника, кои е у селу лежао; онђ е одсадЂ наиревностН16 сваку прилику употреблавао, како бм добро свомђ сочовеку учинити и на ползу му бмти могао. Ово се допадне одвећЂ свима нћговммЂ селннима; они су нћга искрено лгобили, нити су му у слабости и старости нћговои, какву нужду трпити дали. Дакле може се и у наисиромашшем -б и бћдН16 мђ станго, смиренЂ бмти, доброчинити, да, и међу своимђ солгодма, заслуге имати.

С М Ћ С И Ц Е. КрезусЂ КралБ Лид1е имао е смна едногљ лепогЂ прелепогЂ, кои е одђ рођена свогђ немЂ бмо. Каква се средства нису употребллвала само да бм му се езмкЂ одрешјо, и да бм говорити мого, но све е бмло бадава. КадЂ су Перс1лнцм Крезуса побћдили, Лид !у освоили и главну вароиш СардесЂ на горишЂ отели, залети се еданЂ одђ персшски воиника на Крезуса кога ше познавао с голммђ мачемЂ. Смнђ нћговЂ, видећи животђ мило!"ђ родитела свогђ , да се у грозећои опасности лелул, уплашенЂ, викне: „Воиниче, поштеди Крала Крезуса." При овммђ речд^а испадне мачЂ изђ руке воиника, и КрезусЂ се спасе. Дакле лгобовБ благодарногЂ смна прама оцу, већма е дћиствовала, него све до садЂ употреблћне лекарске помоћи. (Паматствованћ) ПроФессорЂ ШрекЂ у В^ттеибергу бмо е у станго, Исторпо РеФормата за цело полђ године, коа е у 100. табака списана, заедно са именма, числама, и наводенћмт. мћста изђ други кнвига, безЂ да ш предЂ со6омђ има, наиточше предавати. А. Ч.