Подунавка Београд

ммслили, да е то нћко преконаравио показанћ, и одљ тогљ поплашени , уиустили су, да шмт> лађа на суво изађе, да бћ:ке, куда ко зна; да се онђ сђ мћста макнути неможе, и да е, кадт> в чуо управитела по лађи ићи , за цћло помшсл10, да е у руке ђаволске запао. Т. ПетровићЂ.

ЕНГЛБЗКА И ФРАНЦУЗКА. ПРОТИВНЕ ЧЕРТИЦЕ. Енглезкш уставЂ основан -б е на аристократшскои републики, Французк1и на монарх1искои демокрацји ; Енглезк1и устављ подигнутг. е на корпорацјама, Францу31ни на индивидуима; Енглезко правителство уставомљ неможе ништа учинити, него само политикомђ, Французко уставомЋ, а врло мало политикомћ ; Енглезко правителство стои надт> народомт., кои трговину свћта као свои народнми интересСЂ у очима држи , Французко стои надЂ народомљ, у коме се истина чувство трговине свћта побуђуе, али пред-Б интерессима партикуларности свеколике землводћлне и индустрјелне классе пада; Енглезко правителство е трговачко - политично, Французко милитарско-административно. У Енглезкои министри подпомагани бмваго као органи партаа, у Французкои бори се противЂ нби, као против -б органа круне; у Енглезкои они траго дуго и иоредЂ оружане силе свои противника, у Французкои мало, кадв се само супротивноств родн. То одтуда долази , што минисгри у Енглезкои моћв свого имаго у себи , а у Французкои ншшва подпора изванљ нби стои. У Енгиезкои влада парламентЂ, у Французкои крз г на и камера.

Е Н Г Л Е 3 Т» Н А ПОДВОЗУ. Анендота о путугоћимЂ Енглезима има већЂ сувише, али се оне иепрестано умно;каваго, ерЂ су Инзулани у редкостима неизцрпими. Пре некогЂ времеиа путоваше еданЂ 10ште младЂ, али озбмланћ човекЂ на подвозу изђ ФранкФурта у ШтутгартЂ. Нћму насупротЂ сћђаше

еданЂ ЕнглезЂ са својомђ женомЂ. Оваи, кадт. е се сумрачило, мнрно узме кресиво у руке, укреше ватру и упали свћћу. „Господине," рекне снутниКЂ НћмацЂ Енглезу „вм ћете несрећу учинити, — кола ћете запалити." „Оћ по!" одговори ЕнглезЂ, наслонивши се на кола, али горећу воштаиу свћћу у руци задржавши. Енглезкинн спусти се такођерг, и учини се као да е заспала; и нћнЂ мужЂ брзо очи склопи, и на нћговомЂ прилично лсномђ рканго могло е познати се, да спава. Али горећу свћћу не угаси; у руци го е добро држао. НћмацЂ полако отвори пенџерЂ, и наринувшш повћтарацЂ угаси свћћу. Одма се на то ЕнглезЂ пробуди, кои ништа хитнје чинити неимађаше, него кресиво изваднти, ватру укресати и свћћу опетЂ упалити. „ЗарЂ неможете безЂ свћће спавати?" запмта НћмацЂ. „Оћ по!" одговори ЕнглезЂ, коН се опетЂ на кола наслони , и брзо одма на ново заспи, Мало часЂ угаси НћмацЂ свћћу. ЕнглезЂ се тргие, сграби кресиво, на срећу башв дођоше на едиу пошту, гдћ кола стану, и кочглшђ почне се свађати , што свћћа у коли гори, и забрани Енглезу више го запалБивати. На што ЕнглезЂ рекне, да ће онђ рад1е кола оставити, него се тои заповћсти покорити. И заиста скине свои пртлнгЂ, и узме жену подђ руку. „В&1 ћете у овои варошици рђавЂ конакЂ добмти," рекне му се ; „сћдите болћ на ваше мћсто и оканнте се свћће." „Оћ по!" одговори ЕнглезЂ свомђ спутнику, удалнвагоћи се одђ кола: „Вш сђ мојомђ Лад омђ ( не можете у мраку бшти."

ОБЗИРЂ НА ПРОШЛОСТБ. 24 Ман 1611 бмо е Матја II. за Ческогљ Крала изабранЂ. 25 Маа 1430 навалили су Хуссите у Унгарску , и после битке кодђ Трнаве, гди в 6000 Мађара пало , сва долина Кага бмла е оплћнћна и опуштена.