Подунавка Београд

Ж 22.

У Суботу 29. Мал

1813.

МАИСКА ПЂСМА. Преумндно прамалеће Озелени густБш гаи; М илбш славЈи врнла креће, Пћсмомч. срета лгобкш Маи. Ово пол'ђ, кое знме Покриваше студенЂ грозљ, Сад-Б већв кити, н по нвиме Селно цвћће пупн скрозљ. Све дубраве милокрасне Флора кити шарена; Са ливаде лале росне Носн прела свилена: Нћои застопце младми Ранко СлЉди, цвћта носећ' дар г. : „Даи, плетимо" кличе громко „Лтвенога вћнца шартћ ! " Нћжна ласта готром-н п-ћва, Детећ' око прозора; Лрко сунце све загрћва, Р осомћ влажи све лора: Седмошарна трепти дуга, Паина киша роминл, Снтна с' трава свћжи луга, Лахор% мило вћтрина. Потокт. тихо садЂ жубори, Већк. е ст> леђа скин'о ледг; Гласт. веселн свудг се ори, Свак' природе слави редт.: И зподђ гора блеи стадо, Ту пастири свираго, Руа«у кида свако младо, Хвалу пћва том' ран>. И насЂ, браћо, нуто овде Окружава желвнћш раи! В олннћ СрбинЂ некЋ ту садв Н огомћ цупка, зове : хаи !

Хаи у коло Срби мили! Чврсто десне стиснимо „Уставовци живи 6бјли!" СложнвшЂ гласом-Б кличимо ! У Топчидеру, 23 Ман 1843. Мнлоса†Слободинљ.

ЗБМАЛБСК1Ј1 САБОРЂ У УГОР| К 0 И * ). Да Сербио иСтоветво тако, и више 1ошђ интерессира Угорска, као што ову Серб1н; нуагно е не само збогљ тога, што една сђ дру-

*) Не само нека частћ народа Србскога, него Јошт. н спнсателБн нђговн радо употрсбллваго у свонмт. спнсниа нменован& землк „Угорске"„МађарскомЂ," као да бм землп „Угорска" бђиа „Мађарска". УзрокЂ тога, што народЂ Србсмн, особито Сремци, гожнн Бачвавн, н свн Банаћанн, Угорску нлиуправо само вдну частћ н&ну, н то онаи пред1;лт. око Сегедина, тако зове, налазимЂ у томе, што на с^веру ВБ1ше Србалл у томе пред-ћлу жнве Мађари, ст. коима они Срблвн више, неголн са Сдавннима, кои вБЈше Мађара живе, у свакдашн&мт. саобштаванго есу. Ко вмше Мађара живи, то простт. народт. Србскш н незна, те тако на н4му непознатвш пред&лт. нме то н непротеже. Но СписателБН греше овде, што су народу сл&довали, и на целу землго Угорску протегли име, кое нигди ни у каквон ГеограФТ, осимт. Мађарске, неналази се. Славинт,, Немацт. и ннко незна на свету нн на земл^и, ни у сунцу, ни у месецу земл& „Мађарске." Име отечества нашегт. в „Угарска", илн бол& „Угорска# Сви житслбн и!јни нменуго се безт. разлнке народа н езпка „У г р и", а не Мађарн. Кад ћ 6 б 1 се звала „Мађ арска":Јто 6 б 1 тнмт. нстнмт. СрблБН н сви Славанн, кон у вбон живе, 6 б 1 лн „Мађарн." И тако дакле, будући да нме то „Угорска" име в Славнвско, и будући да се одђ наистарш времена чакт. до данаст. кодт. свш спнсателл, н у свима Угорскнмт. дипломама в закоинма, па н кодт. свно народа, тако нменув, умолнваго се овнмђ свн ГГ. СписателБн Србскн, да браНи сво!ои крнвду нечине, у своме пароду криво нме неукоренпваго, к нмена тога „Мађарска" окану се.