Подунавка Београд

Л? 25.

У Суботу 19. К)н1н

1853.

1мрк0 уу18ат а. 1оштн СрбЈн нив пала ДоКЂ мб1 стоимо. Карађорђе прнмћрт, даде Как' да нцшимо. Н^ћго†СБШ-Б 6 Срба Кннже А .1 е к с а п д е р б с«д б. О нђ ће слћдит' отца траге Нашем-в добру рад -б. с б НБИме ће намг> обште среће ЖелБНБш сванут' данЂј Сг нБиме ћемо стару славу Дић' изћ гроба ван -б. У Топчидеру, на Видопдант. 1843. Милосавт« СлободинЂ.

СПОМЕНЂ ГРИГОР1Л ТЕРЛАИћА (ОДЂ АТАНАСШ СТОИКОВИћА.*) Григор^е Терлаићв род10 се у Бачкои, у вароши Моолу , не зна се управо , кое године. Г оштђ као мало дћте изгуби родитела, човека

*) У БиблЈотеки Попечителства Просвћштегмн између многи одт. важности кнБига налази се и ово сачшгћшб покоиногђ Стоиковића, на Латинском -Б езБ1ку, подђ назБшом-Б: Мешопа Оге§чЈгП Тег1а118, па11опе 8егћ1са опипД!, Пос1ог18 РћНоворћЈае, е1 111 Саевагеа 1]1Н\'ег811а1е С11агсо\ 7 !егш ЈигЈз па1игае, РоНИсЈ е1 ОепНиш РгоГеввог^б риђ1. огсНпагН; вспрзк А1ђапа8!и8 81о1ко \ч18. Сћагсо^1ае, 1ур!а ТЈпЈуегвкаПв, 1812. у^у, кое заслужуе, да се Србскомђ читамће†св-ћту у преводу спршбшти. I. С. П о п о в и ћ т».

поштеногљ, премда станн незнатногЂ. Мати га за рана ту у вароши у школу пошл 1 ј , гдн читати и писати иаучи , и у закону Христјанскомђ обучи се; као младићт> пакт> желвомЂ пламтећи наукама посветити се, ступи »рво у Сегединскш гимиазЈумЂ, кон варошв нћиолико само милл одђ Моола одстои, а потомљ по сои1јту нћкогћ разумиогБ муа:а науми у БудимЂ отићи. Но будући му мати ни толико н1б имала, да бш га ст> путнммг> трошкомљ снабдћла, а камо ли, да бш га могла у Будиму обдржавати, онђ , као што е често искрено испов!>дао, сз> нћколико новчића упути се пћшице у БудимЂ. Овдћ не имашћи никога, кои бш га подпомагао , нити у толико преправанљ будући, да 6б1 друге обучавати, и тммђ себе обдржавати мого, више мћсец1и пат10 се, и неволљисао, докле га ше случаино грађанинЂ Будимскш, родолгобивми и поштенми СрбинЂ поиоинни Басилје Паптазићт> познао , у кућу кт> себи узео, и свакомЂ потребомЂ снабдћвшига прилику му дао, те е науке сћ нечувеномЂ прилћжносћу продужавати мого. О вогђ благодћтелн покоинши Терлаићљ ођ таквом -ђ се благодарносћу увћкљ опоминно, да управо незнамЂ , ели већегЂ почитан1д достолнђ опаи, кои е младића подпомагао, или оваи, кои е благодћтелн свога до смрти обожавао. С ђ каковомЂ е пакЂ ревносћу у наукама прилћжавао, показуе школско свћдочанство , кое му е прошавше године , кадЂ самв отечество посћт1о, на захтћванћ ићгово ДиректорЂ Архигимназ1е Будимске Антоше Корбелв послао. 1 оштђ више показуе трудЂ нћго†и прилћ-