Подунавка Београд

128

грозЈлху; стигне да руча ; то е едина , што к> садЋ имам!>; одт> корака за коракомЂ; понудииа цара, како да га изђ опасности изчупа; да гласовитии 18. Бримерт. произведе, што е бмло почетакљ нћговогљ владанд; овде е Правителство уставно, и врло е еднако са Холандезвимђ ; брои совћтника опредћлћнЂ е на половину Членова друге камере." Болћ бм бмло овако : Овммђ речма задоволнвагоћи се : Иди, л ништа одђ тебе не тражимЂ ! и затмм-ћ се таки на кола попне; 13 ) грожаху; 14 ) стигме и ту е ручао; 15 ) да гласовитми 18. Бримерв произведе, кои 16 ) е почетапЂ бмо нћговогЂ владанл; овде е Правителство уставно и еднако (ако е) са Холандезкимљ; 17 ) то е едина, кого садљ имамт> ; 18 ) при свакомљ кораку; 19 ) понудила Цара , да га изђ опасности изчупа ; 20 ) брои совћтника раванљ е половини членова друге камере 21 ). С ђ овбјмђ се праштанљ са Г. Учредникомђ замеривши му, што в Карађорђу песму певану безљ осиова мрч10 , те е ст» тмме мо10и песми нешто цену поб1о бмо, а себи е печатЂ непристоиности на образт> метнуо ; [а могао е лако све мое ст1хове узети и у Подунавки претрести, ков ако учини, рећићу му Фала, и бмћу му обвезанЂ. 22 ) Ил1и 3 а хар 1 ев и ћђ.

13) 15) 17) 19) 20) 21) Овде врло сходно приличи наша иародна пословица: „Ние по шш, него по врату." У. 14) Да в Г. Зах. читао списашн Дубровачки п^сника, небБ! му страно бвмо „грозшху." У. 16) Ово пЛстоимеше неодноси се на Бримерт., иего на самоставио (сугцествително ?) „произвођенЉ , " ков се подт> глаголомт. „произведе" разуме. Н самв овако смшсао постигао у оригиналу, а Г. Зах. опако насунце: ко одч> наст> двоице право имати може, нека читателви пресуде. Међу тимђ нека е и оиако, како Г. Зах. каже, опетв ние погр^шка, што самћ „што" мЉсто „кои" употребхо, како то сл&думће примђчан1в показув. У. 18) Г. Зах. свееднако се противи ономђ особитомЂ синтаксису нашега езмка, т. в употреблдванго частице „што" М&сто „кои , кол , кое." Онт. незна , или иеће да зна , да у наСЂ, кадв е говорт> о трећемЂ лицу, наивише се говорн „што" н&сто „кои, кон, кое:" н. пр. човекЂ, што в бвш кодћ меве; кнљига, што се изђ н & учи; име, што самћ га добћш на крштенго и т. д. А да е то овако правилно, показуго паведене у прим&чашго 4.) р^чи изт> наши народнш пћсана. Но да бм се Г. Зах. 10 штб бол& о томе ув&рш, упућуемЂ га на стр. предговора на Вуко†р1зчннкЂ, и на стр. 104 Брлићеве граматике, па ће тамо наћи правила , кон то казуго. У. 22) Овбшђ одговоромЂ Г. Зах. само е показао, како уме лћпо псовати и грдити. Онђ нимало неразликув особу списател&ву одђ д&ла, нити се држн оиога начала критике: „Праштати особама, а говорити о погр^шкама." ПрепоручувмЂ му да прочита у 44 кнбиги Л1>тописа СрбскогЂ на стр. 114 саставакЂ „Критика у миру," па по тамо излошенншЂ асновнма нека критике и рецензт пнше. У.

НЂШТО О К06ЧЕМУ. (Сђ НемачкогЂ.) НАУКА ИЗЂ НАРАВИ. 3 е б р а наств учи, да алвина доста често само срећу едноме створенго дае, али цену и вредноћу никад -б. Зебра е магарахув сђ прекрасномљ длакомг., али ни полакЂ ние корисна као оваи. МедведЂ насЂ учи, да млоги мало добра за живота чине; ерђ онђ има наивећу цену у кожи, бутовима и салу. НосорогЂ насв учи, да ништа ние тако нко ограђено , да му се ниодкудЂ наудити иеможе. И ово живннче може стрела у зглавцима ранити. II х н е в м о н ђ учи , да мале особе велико зло уклонити могу, ако га у пупи Јопп. изчупаго. Онђ троши на крокодилова. ЖираФа учи, да и красота и величанство кадкада ружно стои. Она носи лепоту племенитогЂ живинчета, вратЂ има камилинЂ, и наивећа е одђ свпо четвороножнм створенн; али е страшлвива, па се никако незна бранити. КАКО СК У СВЕТУ ДИЖЕ. Неки се рађаго као велики, други п остаго великима, а опетв друге држимо само за велике. Све оне, кои до неке изврсности у свету долазе, ове три околности манћ ил' више прате; но наиглавн!е е: умети самЂ сво!омђ мукомЂ великимЂ постати. ЧовекЂ може околности, али околности човека никадЂ немогу на велико дигнути. Онђ мора срца имати, ил' веће никада бмти великЂ. Околкости учинити могу то само , да човекЂ пре или доцнјв до величине стигие. Свак1и, кои е радЂ на овоме свету вмше се попети, мора имати талантв, било то за литературу талантЂ , или талантЂ за политику, и за нагомилаванћ блага, или другогђ чега, гди величине има. Природни дарови прво се ишту за врсиогЂ мужа. (Дал^ сл1;дуи.)