Подунавка Београд

1зг

овб брои нарзсти одт> 1.000 на 20,000. — После пешака буду заведени и конлници , кое уредни, кое изванредни. Уреднм бмио е стј почетка 1000, доцн *1е 4000 лмздш ; бмли су разделКни на четири реда , свакш е редг> броао 1000 момака, и илхао е особито име. Први се звао С н и а т и (кондници), друг1и Сииндаре (кои ашу), У.чуФеџи (наамници) , Гуреба (новаи.не). Бмло е конлника, кои су као годђ Шлде на поклонђ землћ добмли , и одђ даика слободни бмли. Чиновници нћиови зваии су се : Субаше, кои су имали подљ собомЂ 100, Бимбаше 1000 момака, а СанџакбегЂ био е барнктарт.. — А к и н ц и , истрчице, коима се ние плаћало, задргканн су бмли. Овн, па поредт. нби Сипахи и Лнћимари по целои су Европи стра расипали, докђ су 10шђ Турци нчи бБ1ЛИ ... ђ. I. П. Б.

ПРАВИТЕЛСТВО У ШПАНБОЛСН011. / (Изч> Балб1а) Пре рата независимости 6 б 1ЛО е правителство неограничено монархшско, осимђ три провинцје Бискаиске, кое су у свако доба велике привилепе прнтнЈкавале, међу осталима и привилегЈк), да провинфалне скупштине држати мо _ гу, гди су заступници ти провинцш , кое жителБи избираху, о нбиовимђ иитересснма радили, новаца опредЈтлнвалн , што се за трошкове мћстне админнстрацГе плаћати морало , и оне вовце одобравали, кои су ее кралго подђ именомЂ своеволћногЂ поклона издавали. Ове провинцЈе осимђ тога стое са ФранцузкомЂ у саобраштенпо, безЂ ђумручнм препона. У време Французке инвазге стари к о ртези или народне с к у п ш т и и е, кое су одђ давна кнезови дома Аустршскога и Борбони укинули бмли , саедиие се мћсеца Септембра год. 1810 на острову Леону , да иисуррекцш едио средоточ!в даду, и прогласе год. 1812 уста†кортеза, подражанхе устава ФранцузкогЂ одђ год. 1791. Изб *д не камере саставлћна скупштина , коа е уставнммЂ документомЂ потврђена, састои ее изђ депути-

раца, кое су гонте парох1а, диштрикта и провинцјн за кортезе избирали. По овомђ уставу правитолство е ШпапБолскога народа наслћдиа ограничена монархјл. Суверенство у бмтпости почива на народу, кои сзмђ има право, свое Фундаменталне законе опредЉлнвати, Кралћ дћли са кортезима законотворну властв и може само одложно забранБивати. Извршу« мћу властБ има самЂ онђ . Нћгова е особа света и неповредима; само су нћгови министру ПОДЂ ОДГОВОрОМЂ. (Конацт. сл-ћдЈв.) НЂШТО 0 К06ЧЕМУ. како се у свету диже. (Коиацт.) Нимало овде несмета, ако често видимо, како се будале у свету узвмшуго ; ерЂ и будалаштина пристае узЂ неке природне дарове, да, често е она сама природнми дарЂ. бданЂ плиткоглавђ може имати талантЂ за свирку, па ето му среће , да великимЂ постане. Случан различно помагку богато одаренммЂ лгодма дизати се. Неке подижу пр1ателвн и подупиру, друге непр^ателБИ горе тураго; овима е наипосле понаиболћ ; ерв непр |ателБство дуже трае него прГнтелБство. ПрЈптелЂ често повуче руку натрагЂ, башЂ кадЂ бм е наивише требали; али непрГнтелБ непреетано напредЂ гори ,| докле годб може. ЧовекЂ е безЂ пр!нтела несрећанЂ — али кои злотвора нема , нека се свега окане, — за нћга нема лека. Таина дакле, како се у свету диже, у томе етои, да човекЂ зна, како сђ прГителћмЂ и како са злотворомЂ јкивитн валл.. л ф о р и з м и. Мало ш разуму, а шштб манћ могу воспи« тавати 1 бданЂ е само бмо Руссо, а ни едам Емилђ. У вицу и лгобави наиекучнГе е —излснћнћ. И у граматики валлло бм женопи родЂ да е прво лице. Та онђ е свагда онаи, што говори. ђ. I. П. Б.