Подунавка Београд

156

ебШ5. Москва 1843. — Ова крестоматчн оддикуе се не само савршеншиљ рускимљ езмкомђ , но и уобште рускомЂ литературомЋ. Она е полезна како ученицима, тако и покраи тога може к» пр1атно читати свакји лтбителв словесности. СолдатскГе Досуеи Луеанскаео. С. ПетербургЂ. 1843. — Ово сачинћше написано е обштенародншмЂ езмкомљ, кога понн свак ^и селакЂ. Шекспирк. Переводг, сг, анелшскаео Н. Кемгера. 4 части. Москва 1843. — Оваи прекрасими преводЂ издае се сђ добршмт. успћхомЂ. Нспанскги Теагрз. ПереводЂ сђ испанскаго К. Тимковскаго. Ст. ПетербургЂ. 1843. (СвезакЂ I. и II.). — Оваи прекраснми преводђ жепхалнм драматичнм сачинћшп шпанћолски пћсника приноси честБ савршенои рускои литератури. Важно ће допунћнје кђ нЉму бмти истор1л драматичнога знашг у Шпанволскои, критичнни изборЂ д^ла и изаснителна примћчанГн. ИздаЈпе почето е сђ преводомЂ цћлога Калдерона. Исторгл Фридриха Великаео. Сђ 500 рисунками Менцели. Ст. ПетербургЂ. 1843. (СвезакЂ I.) — Изданје особито красно. То е преводЂ сачинћша Куелера , изпунћнЂ врло лћпо и уобште намћнћнЂ потребностима руски читатела. Дневнике Русскае о тгутешественика по Европ%. АлексГл Зилова. Двћ части. Москва 1843. — Кнвига заним.тива за лгобителћ лакога читанн. Хозапственн&бе огерки гасти Аракскоп ДолинЈ}1, вошедшеи вђ соста†Друзино - Имеретинскои Губернш. (Соч. Шопена). Ст. ПетербургЂ. 1843. — Ова е кнБВга неоцћнћнми налазакЂ за Русе, занимагоће се штатистикомЂ свога отечества. На Сонб Грлдуиџп, отрвЈвки изђ вседневнои жизни , сачинен1е граФа В. А. Соллогуба. 2 части. С. ПетербургЂ. 1843. — Подђ овммђ заглавлћмЂ садржаваго се повћсти и причице, кое саставллго украшаи наиновје руске литературе. (Дал1; слбдуе.)

ГРОБЂ СУЛТАНА МАХМУДА. (Ст. н&мачкопБ.) СултаиЂ МахмудЂ е у Турскои готово сасвимђ заборавлЈ ^нЂ. Нћго†е гробЂ у еднои малои капели, кол е каквои лћпои кућици подобна ; а иадЂ гробомЂ виси едно велико позлаћено кандило. Ту стои сандукЂ сђ газимирскимЂ шаломЂ обвхенЂ , горе на нћму стои ФесЂ сђ еднммЂ одђ д|'аманта перомЂ , кои е онђ у животу нос10. Одма поредЂ нћга почива нћгова сесгра , кон е наскоро за нбимђ умрла, и нћиЂ гробЂ никакве знамеиитости нема. Д. АвраамовићЂ, Живопнсацт.. С М Ћ Ш И Ц А. (Нзт. магазина грчкогт« у Смнрнн излазећегЂ.) Бмо е нћгда кодђ великаша Европеиски таи обмчаи, да по едногЂ еулуду, ради увеселћшл, у кућама своима држе. МилордЂ нћкхи, ЕнглезЂ , даде едаредЂ свомђ сулуди еданЂ штапЂ , наручивши му , да га чува, па кздђ нађе кога одђ себе луђега, дага истомђ преда. После нћкогЂ времена разболи се таи МилордЂ, и кадЂ 6 башЂ на еамртиомЂ концу бмо, дође му нћго†сулуда, да га као свогђ благодћтелн посћти. КадЂ му е пакЂ МилордЂ казао, да ће га оставити, упмта га овммђ рћчма : „Па кудв ммслишђ ићи Господине?" „На друпи свћтЂ," одговори МилордЂ. — „Па кадЂ ћешЂ се одтудЂ вратити ? " „ХоћешЂ ли после едногЂ мћсеца ? " — „Нећу" — ? 5 ХоћешЂ ли после едне годнне ? " -— „Нећу." „Па кадЂ ћешЂ дакле ? " — „Ннкздђ" — „А еси л' штогодб за таи свћтЂ , кадЂ ћешЂ се тамо толнко време бавити, спремш ? " — „Ни самв ништа." — „ЗарЂ башљ »ишта ? " „Башљ ништа." — „А тб 1 Господине , на онаи штапљ, што си ми га дао, да га чувамЂ, па кадЂ нађешЂ когђ луђегЂ одђ мене , да му га предашЂ, ербо н до те лудости, до кое си тм дошао, 10Ш тб етигао нисамБ." Т. ПетровићЂ.