Подунавка Београд

лезно, себи и рођацима своима присвоава , а нама све мане и башЂ свое собствене погрћшке , кое иеће да извшшва , намеће! Али мш напротив -б добро знамо , да , ако се што славенско у онимћ нредћлима задрлгало, то сигурво споменЋ робства ние , него оваи спомент. робства е управо оно , чега треба да се угнћтателБи Славена, ови сусћди, Нћмци, до вћка стиде! Истинабогг., то насљ опоиин!"!, да су тамо иекада Славени јкивили , слободни, врли, добросрдачни ; опоминћ насЂ на неправду, кого су они претрпили; али то никадЂ небм бмли вћровали , да ће се она свирћпа неправда , кош су бћднммЂ Оботритииа (Бодрићима) врази нбиови нанели, јоштв и одђ овб ! самБ1 као изсмћаванћ нама пребацивати, и да ће они, кои су робство Славенима наметнулн , то као лигу славенскогЂ карактера свћту продавати; ерЂ „СамЂ слободу кои заслуагуе, Зна у свакогЂ слободу цћнити; А тко роба у гвожђе окуе, СамЂ заслужи окове иосити ! " Шта, зарЂ Г. ПроФ. ние читао ни: Кгап1г11 Л^апсћ РгаеГ. р. 3. I*. VII. С. 10. нити ©е&ђагМ 1. 53Е». 0. 5. 13. нити ЗЛепЈеВ ©е [ф. 1). ©еи* (Сфеп Веи. 143. 247. 296. и т. д., изђ чега бм могао научити, стан1. старо и саданћ сћвернм овм нредћла себи другч^е , т. е. како валн, представиги и толковати ? Нека сиисателви нћмачки барЋ оно прилћгкно промогре и добро уваже, што су сродници нбиови , што су Нћмци сами изпмтали и написали , пре, пего што почну свћтЂ о стварнма тако вагкнима и извћстнима поучавати , да небм у мћсто свћтлости мракЂ разсипали, и неправду учинћну 10 штб непрнпознаванћмЂ размножили! 6рЂ ко неправду само хвали и одобрава, и самЂ постае кривице саучастникЂ. У обште е то несрећпа ммсао , нзводити или опровргавати изворнми каракгерЂ цћлога иарода и нћгове собственне основне прави, по едиомЂ само предћлу, кои е осимђ тога З оштђ давно одтуђенЂ и одрођенЂ и сасвимЂ сђ туђинцима измћшанЂ; имамо мм Славени шштђ и да-

■ . насЂ гране народа нашега велике и моћне са■ чуване и праславенске — оне треба кодђ подобнм пБ1тана сматрати и уважити, и тада намЂ се чини много истинитје , да упра†у Славена , а именито на изтоку и на гогу , гди се нису они ни сђ едне стране сђ Нћмцима нити пакЂ сђ друге сђ Татарима и Мађарима помћшали, да, велимо, у овм Славена неналази се ни трага одђ робскога поданства ни у наипоздшимЂ временима или башЂ никада. Ни сами Турци, премда су душевнвш животђ у землнма себи подвргнутима уништили, нису се тако тираискв са Славенима обходили , да бм иби бмли у окове личногђ робства санели , и тако свако чувство слободе у нБима уништили, него су ш барЂ безЂ робски ланаца за себе кућевно живити оставили ; а зато и тамо, иа пр. у Србш, у Црноигори и т. д. и данЂ? данашиБ1и , као и увћкЂ , не само што чувство слободе и слобода царствуе, него шштб што е већБ и равностБ и еднакостБ свјго чинова предЂ закономЂ ! ! (Дал-1; сл&дув.)

ОДЂ СВАЧЕГА ПО II Ђ III Т О. (Ко упраео води рате, у Шпашолскоп?') У обште политика говори , да саданми ратв у Шпин1,олскоп води Французка и Ротшилдљ. Г1оследнБ1и, ммслећи, да ће оиђ, кадБ Ешпартеро владати престане, свои 15 милтна, кои е безЂ саизволћнјн кортеза землБи позаим10, изгубити мораги, употребш е свака средства, да МадридЂ до повратка Ешпартерова задржи. С ђ друге опетБ стране кани Французка, кадБ ■■ Ешпартеро падне, свогђ каквогЂ приица дати кралБици за мугка. Чнни ми се , да ће Родшилдђ лукати : о мои милшни ! —

ОБРАДОВИћЂ. Обрадово с' Србнт. теби, Кадт. те внде жива. Од 'б тог' узе ii тб1 Свби Име, да т' с' прнзива. Л. Н е н а д о в и ћ ђ.