Подунавка Београд

Ј\° 39.

У С у б о т у 25. Септембра

! II % 3.

СМИЛД И II Е Н А Д Ђ. (Баллада) Зашт' образе чвов руиие Суза рћке квасе струине ? Драга, секо, кажи садт. КакааЋ душу т мори ндђ ? У грудашцу шта те твоме Тако тишти млађаноме ? Неутаи, душо ахЂ ! Да ме прође срца страхт.. Тако Смилви Непадт. збори, К омђ у грудма ватра гори, А да позиа небн д' тект. Болћи иђиои нашо лекЂ. Крозт. плач!. Смилп одговара : „Ахт. туга ми срце пара, Жалоств креће свак1и чзсђ. Зато дижемт. вапли гласт>. Но чу ,ш ме, момче младо, Кадљ ме ПБ1ташт. каз'ћу т' радо ; Узрокљ томе есте таи, Погажена вћрностћ, знаи. Имала самћ драгогЂ мога, Кон ми лгобавв срца свога 1 ошђ у онаи одкри дант., У комт. мени поста знанЂ. Али завћтт. оит, погази, ССпомент. таи ми душу рази ! ) Те у бћлии оде светЂ ; Разкиде ми среће сплетч.. Три године чекамљ ндна, Гди си, вичемЋ, смрти ладна; О устави оваи плачт.! Твои полгоби т' даи ми мачт.!"

То изрече опетт. бризну, НеиадЂ смућент. землви склизну, ТекЂ се зачу грозно ухт.! Паде доли, пусти здхђ. Доша†ближе, д-ћва гледи, Аваи Боже ! сва пребледи; На мртвацу споменЂ благт., Стон Смилћ прстенЂ драгЂ, За главу се тужна ити, Срце у нбон преста бити. А хђ ! на смрти паде пл ^ћнђ, 6рЂ ТО бВ1Н ДраГаПЂ !ГћНЂ.

ђ. М. ДеспотовићЂ.

КАРАКТЕРИ НАРОДА НЂМАЧКОГА И СЛАВЕНСКОГА. (Продуи!ев : е.) По коимђ основима природе се славенска Флегматичноств и мирноћа у обште тако врло лако одбацити моше, да се одма у раздразклБивост!!, жестокостБ , а и у саму сварлБивостб и лакоумноств пром1.ни , као што Г. Про«». вели, то нам -Б е тако исто непонатно, као оно, што казке , да се е СлавенинЂ у обшге у едно исто време и несталанљ и непостоннћ и опетЋ тврдоглављ и 1огунастЂ , добросрдачант, и свирћпЂ и т. д. показао. Како се ова противна своиства сложити могу, то насБ ни теор1а ни изпБ1тиванћ душесловно неће научити. — Или валБда Г. ПроФ. мб1сли, да у наст> закони природе нестре , и да е цћла иаша бмтпостк, као едан -б великш сандукт.,