Подунавка Београд

197

ке наиисао. По нћиу 2 ) и другиих. 10штх. списателвима намћравамЂ л овде мало проговорити о полиц1и старв! Славена, да виде Срби, есу ли, и каква су нбиови прадћдови — сгари Славени — устроета тога рода имали и како су се они владали. 2. §. Да бн нс(пе понитје о полиц!и старм Славена имати могли, нужно е, да си прво нћиовЂ значаи илити карактерЂ представимо. 5 ) Славени су бмли узрастомт. вмсоки, здрави и лки. У бои лица, косе и очјго бмли су сви готово еднаки. 6 змкђ су имали едан-Б, 4 ) кои се по различности поднеб1н по нешто промћнвивао. Значан су бмли простогЂ, отвореногт. и меког-в. Лгобили су музику, и гусле су шмђ израгкавале наивеће веселћ. 5 ) Бмли су богобоизлвиви, али и суевћрни, Преко свега лшбили су слободу , и надг, собомљ господара трпити нису могли. Пошто су ш доцн1б Грци натерали, да подт. сдномђ владомђ живе , то су они правителство предали едномЂ землаку своме , ерЂ су се рад1б своме чов-ћку, неголи туђинцу покоравали. Умћрени у елу и пићу, презирали су излишностб : трудили су се радо , сносили су гладв и оскудицу. Водили су скотоводства, и врло прилћн;но землго обдћлавали. Нђиовђ домаћЈи јкивотђ бмо е примћранЂ, Жена, после мужевлћве смрти, никако ние живити могла, и одђ жалости сама е себе скончавала. Стране су врло гостолгобиво примали, и срдили су се на оне , кои бн стране злоставили. ГостолгобЈе до тогђ ш е степена бмло довело, да су и едногЂ бога почитовали, кои е стране заштићавао (РадогостЂ). Куће су свое зидали у непроходнимЂ мћстима; и будући су ш иепр1ателБи са свм страна окружавали, то су у своимђ обмталиштама градили више путова, да бм се у опасности Глакше спасти могли. У борбп , особито на своме краго , бмли су

2) Мац. свезка I. стр. 182. 3) Мац. I. С'1. 9) Прокоше кадае , да шмт> е езвшт, неизображеиг, р-ћчш сасвнмт. барбарск1и ! 5) Сп. ист. биз. III. стр. 238. Хагекљ II. стр. 340, 341. Штрнтерљ I. стр. 44.

непобћдими, и наирад!е су се били у тескоби, на такимЂ мћстима, одакле се лако нападати могло , а то не скупа у реду, него посебице. Понаивише су носили лако оруж1е , а на крвногђ непр1атела бацали су отроване стрћле. У великои опасиости скакали су и у воду, иодђ ко 10 мђ су дуго столти могли , а да се неудаве. Са зароблћницима врло су благо поступали , и никадЂ ш за робове недржаше, и они су се после окончане воине могли изкупити и кућама своима отићи ; ако бм хтћли, могли су и кодђ нби остати и сђ нБима у лгобави и прЈнтелБСтву живити. Значаи славенскога народа бмо е отвореиЂ, нћговЂ начинЂ ммшлћнгт простЂ, не лукавЂ , нћгове нрави благе. Нћгово чувство одликовало се правдомЂ , поштенћмЂ , добротомђ , и према истоме иепр1ателго. с ) Господу и старћшине свое дубоко е почитовао ; боао се Бога и нипошто се заклети ние дао, и кадЂ бм нуакда то требала. — БратомЂ су Славени звали онога , сђ киме су говорити, и кога су разумћти могли; 7 ) ио ово братинство заборавили су ласио они , кои су се сђ Нћмцима граничили, кои су нћмачки говорили и нћмачкимЂ начиномЂ управллли се. г Ј Одђ овм дакле и одђ Пруса , не-славенскога племена, попримали су они миоге невалнле обмчае. Кђ овима причислмвамт. а принашаић лгодш боговима на жертву, убјлнћ новорођене дћце и миогоженство : у Поморанскои и на Лаби свакш е човћкЂ имао више жена; а напротивЂ кодђ други Славена то е само кралго допуштено бмло. Славени у обште никадЂ нису дали, да шмђ се оно отме, што е н&има прирођено, т. е. лгобавБ кђ слободи , кого су већма почитовали, него животђ ; и бранили су е до смрти: и народЂ, кои е нека славеиска племена подарм1о , морао е ову лгобавБ кђ слободи сасвимЂ изтребити , или 1 имђ дати подпуну нБиову слободу. Да бн дакле у свако доба бмли у станго бранити слободу свого, како 6) Хелмолдт. каже: Ро11ећап1 ти11!8 паШгаНћиа ћо1Т. т. е. одлнковалн су се многимт> добротама нарави илити срца. 7) О. ист. св-кта 51. стр. 207. 8) Наруч. VI. стр. 100. О. ист. св&та 49 в стр. 360.