Подунавка Београд

/01

<Ст1анство, будући е Христјанство учидо и учи равнозаконости, и , иии су према своииа деспотима биваии неусрдн^и , или су ихђ посве одбћгавади , као што е оно учишо слуга Филимоновђ (кт> Ф(лим. 10, — 21). И оваи е побћго одб деспота Христјннина ; но бКа>али су и одб азшчника деспота; и тако породи се опасностБ;, да како , убрзача та и ужеанена лгобавв кб слободи, раздаванзћи се по многима нвима , не потресе цћио граћанство. Такову и толику опасноств Апостоли су. узели себи у дужиостБ предупредити; па то су и учинили , учећи, слуге трплТ.нго , а ИБИне деспоте , нугкдном б према НБима човекилшбјго. Слуге су совћтовали, да мируго , нити да се буне противБ деспота (I. кђ кор!нв. 7 , 21.), но ва противт. тога да ииђ се покораваго, не само добрмма, но ^ оштб и злмма (I. Петр. 2. 18.ј, да се само небм дошло до тога, да се хули име Боипе. Деспоте су опетт> молили, да су према слугама праведни — (кђ Колосс. 4. 1.). У Бћограду 14. Ноемвр1н 1843. В. Р а д и ш и ћ ђ.

М 11 П А. (ст. русвога) 27 Октобра 1817 десетБ лгодш, иаорузкзим одђ главе до ногу, дођу у вече кђ здашго званомЋ Уепа<ћ1о , недалеко одт> вароши Гванагуто у Мексики. Пре иеколико дана бунтовници су разорили ово здан1е; а солдати генерала Линана наумили су после тога сзсвбшђ уништожити га. Осимђ четпрм зида , ништа више ние одђ нћга заостало; три леша лежаше поредЂ прага, и до нби страшно урлаше неко ранћно псето. — ЛГалостанЂ знакЂ, Донђ Педро Мореио, рекне чов1ијђ низкогђ узраста , и непр1атиогђ изгледа, но благородно лице нћгово изражавало е разумЂ и мугнестпо. Донђ Педро одговпри иа ово примћча1пе горкимЂ смћшенћмЂ, и, поставивши око куће

шестБ стражара , саедини се сђ осталммтћ дружтвомЂ. Онђ извади шпагу, напуни пиштолб , и легне на землго , као да 6 б 1 се готоВКЈ спавати; но човћкЂ низкОгђ узраста опетЂ почне говорити. — Шта ће одђ насЂ бмти Донђ Морено ? „Што буде Бпгу вола" одговори офиЦИрЂ. — Мн смо све изгубили, настави првБШ, нераздћлнвагоћи, као што се чинило, релипозно само отврђенЈ. са своимђ другомЂ. Срећа насЂ е оставила! „Срећа е ;кена, а нђ томе и слепа" рекне Донђ Морено, и запали цигару. — У шестБ мћсецш су се разрушиле све наше надежде , и едва ћемо моћи и мш умаћи одђ непрјнтелн. „Не, не, ни вицечкралБ АподакалЂ , ни^генералЂ ЛннанЂ, едномЂ рћчго , нитко неће мене добмти подђ свого властБ," уђе му у речЂ Донђ Морено; „заклинћмЂ се шпагомЂ и спасенћмЂ душе !... Ау мене има снгурно средство измаћи одђ ненрштелн." — Какво ? „Ево ово оруше ! Ко зна умрети, таи се ничега не бои." — Али и вице -кралБ мо !ке вамЂ даровати слободу. ,.Л нећу да примимЋ ништа одђ могђ непрјателп". — Подђ каквммЂ срећнБШЂ предзнамепћмЂ почела се е наша воина ! и ко е могао надати се овакомЂ жалостномЂ спршетку ! ,,Вм генерале говорите само о почетку, но обрните другу половину кпБнге, и ставитће вам -Б се предЂ очи други, манћ пр1нтни догађаи. ОсамЂ пораза едно за другимЂ, издаипичкји побћгЂ св1го онБ1, што су бмли сђ наше стране; гочерЂ последни изгублћна битка, а данасЂ саI свимђ оставлћни одђ надегкде. Ето послед-