Подунавка Београд

103

догађаима пригсутствуемо и собственнимљ очима гледамо. Што рћчи уче, то истор!« доказуе. У т,ои се мојкн видити како су кои зкивили , дћиствова.ш и располагали ; кано су смТ.рни и мирни и мудри бмли , па како су прошли, илн како су награђени; и опетљ како су они живили, кои су рђави и неразумни бмли, и како су за свое злоковарство или свого лудоств наплаћени. Кадт. бм добро и дубоко хотћли разммшлнвати , изћ истор1е су споро сва права, умћтности, добри савћти, опоммнншо. окрестности, страхт>, удоволвство, обнадеждаваи К, наука, предосторожностБ, разумљ са свима добродћтелБима, као изх> каквогЂ неизцрпимогЋ извора истекла. Т(> чини да истор^е иишта друго нису , иего обнвл Кшн , паметствовапн и знакЂ бо:кественогЂ дКла , са расуђен1нма ка ко Богђ свћтЂ чудновато одржава , лгоде управлл, одђ зла ји одвраћа , кђ напредованго води, казни и уваагава , почемЂ свакји з«1о или добро заслужи. Па будући да ји много има, кои Бога нити позпаго, нити почитуго, то^опетЂ они мораго на исторно наићи, и боати се , 'да ч ови као и онаи и онаи непрођу. Пошто намЂ истор^а у своимђ описашама све всно толкуе, или приповКда, то се они строж1е исторшмЂ опоминго , него кадЂ бм ш човћкљ са □разнимћ рћчма по правди или науци ^задржавао и преч10. И мм нечитамо само у светоме писму , него и у поганскимЂ кнћигама, како се наводе примћри праотаца у рћчма и дћлима, кадЂ се намТ>рава нешто ма кодђ кога народа повмсити, или га у нћговом!. намћреипо задржати и са страхомљ га одђ тога одвратити. 6. В у к а и л о в и ћ ћ.

С Т А Р И Н А. :■ У707 ј' ; .; У Срезу ТамнавскомЂ ОкружЈа Валћвскогђ у Србји находи се на едномЂ вмсу , на атару села Лознице, нек1и стародревнми градљ и црква. ИадЂ вратима истогђ града стои

I изр^занЂ напнсЂ : „ЧагалБ Г р а д ћ , " а црква е одђ сћченогЂ камена сазидана. Оба ова споменика старе славе Србске зубв е времена оруипо. МУДРА ИЗРЕЧЕН1Л. Што ближе човћкЂ природе недрима леI жи , то е манТ. у опаености на странпутице ; (Јоспети , ако е само доста волнпђ , матер иг.имђ позивима нКнммђ , кое она нћму чини, слКдовати. Што се већма означенми му кругЂ дћателности око нћговогЂ срца лепи , толикоће снажша свеза између н Т ,говогђ срца и ума постати. У колико е чистги изворЂ н1>гове чувствености , у толико су оне примлБив1е за свако безкраино блаженство, кое 1и окружава. КрозЂ средЂ обуке чувствености доспева онђ — човекЂ — сво10и одушевлКнои природи. Природнми сл Т ,дђ овогђ естБ облагорођен I,, и гди се оно едномЂ укорени , ту духЂ неоспоримо свомђ вмшемЂ опредћлћнго на еусретЂ 1 спћши. (В. Г. БекерЂ.) д. м. Н 0 В Е К Н Б И Г Е. Наполеона Бонапарта себе истогв описв. ' Нвводв иав собственога Бонапартова рукопи\ са оди еднога Амгриканца. Св нел1аг,кога 1 превео Лаао Зубанв , Членљ Спвкта Јхнлмсе\ ства Србне. У Беоераду при правител. кнљигопе&атнш кнлж. Србге. 1843. — На 12 - ни, стр, 142. Народне Србске Приповедке, скуп/о и на \ саетп издао АтанасГе Николик&. Втора свезка. V Бкограду. Пегатано у Типографш Кнпжества Србскогб. 1843. — На 12-тини, ј стр. 135. Волтерова Иаира , или зароблћни Фран' цузи у крстоносн(,1м вопнама. ЈгКалостпа игра у 5 д±пства. Преведена Давндомв Рамикемг>1 Правословолш. Сђ додзткомђ : Збирв разнбЈ полезн/,1 стварги. & Новом-Саду, пегатано пислсени 1ована КаулицГи 1843. На 12-тини, стр. 102.