Подунавка Београд

штество, заблуђеномЂ човечеству натрагЂ, дутпа му, као магическа сила, свакогљ кт» себи приплачи. и изливомђ узхићаиатће вештине непрпм1 >тно на узвишену о.ну точку подиже. Оваковогт, стичотворца нерађа природа, пао ГОпнтерЂ изћ главе свое оружапЈ Минерву; она га само способиосћу обдарена изђ свои руку у св Т^ ттј пушта, а разшвнћ ове способности оставла обстонтелствама и случат. Наука, подпомагана посп К шнимђ окрестиостима, довршуе на нЈ .му оио, што е природа започела. Оиа му таине човеческогЂ срца у огледалу н Т .говогђ собственогЂ срца одкрнва; оиа га у вмпни св1.тђ са землћ одводи; она га сђ л К пммђ н добрммЂ, сђ вмспреншмЂ н савршенвшЂ у познанство доводи, на крато она л/у е другга тсорац*. Наука е дакле стнхотворцу исто тако необходимо нужна, као и дарЂ кђ стихотворству. Она му дае матер^го, она му уређуе ммсли, поедине части створа нћговогЂ у едно цћло саставлл и цКлому 5:; ивотђ дае; оваи му пат.-Ђ дае Форму, поединБЈМЂ частима створа н Т .говогђ зкивотђ , дае ммслима н Ј. говммђ вмсокји онаи полетЂ и лТ.поту оиу , нон насЂ обчарава. Само се наукомЂ и великимЂ трудомЂ велика она постизава вештииа; душечнг сеов силе у Аружини облагориђенм гуества дфнтелне у производилеа своилп. показати , да наСЂ небм, прве одђ последнх.и раздвоене, у лажномЂ одушевлТ.нт свомђ у предТ.ле празнћг санова (што НТ .мци назБтат) одвукло, и мТ.сто што бм насЂ сђ правомЂ човечносћу нашомЂ упознале, да насЂ небм одђ ове одтуђиле и до те лудости довеле, да и одђ самогЂ ума, као што Шиллерв вели, умн1и будемо. Ко дакле ово двое , науку и урођениа да/ЈЂ К* стихотворстеу, нема, таи некЂ се слободно опроети !\1уза, и нетроши у лудостг, преме, ако нежелн предметомЂ презренл и изсмеавана образованогЂ св!.та постатн. Шиллој)ђ о предмету овомт. овако говори: ..Д окђ изчеђу нравствено образованогтЈ одђ предразсудака слободиогђ човека н стихотворца друга разлика постои, него да последиши поредЂ преимућства првогЂ дарЂ стихогворства као придатакЂ има: донда ће стихотворство свое облагорођаватће утнцан1> на столТ .тЈе промашити, и свакш напредакЂ учено гђ ооразованн само ће баои почитателн нТ.говм умалити. " Време е већЂ, да се и мм сђ правммЂ стцт ""хотворствомЂ Јпознамо, сђ онммђ . кое ће н

срца облагородити и за ићжна чувства способнммђ учинити; кое ће га у случаго узбунТ.нм противу нТ.га страшнм елемента непоколебимомЂ снабд1 .ти снагомЂ; кое ће га сђ напредугоћимЂ умомЂ напшмЂ изђ блин:е упознати, и тешнго међу н1,ина свезу оплести: на кратко, кое ће насЂ, бурпммЂ насилствомЂ разпуштенм страстји до обале свагдашнћ пропасти каше доведеие, у сташ> праве човечности опетЂ повратити и са самммЂ со 6 омђ упознати. Време е већЂ, да се научимо право стихотворство одђ иазовистихотворства разликовати, да небв!, само празномЂ Фантазиранго и бунцанго похвалу одавагоћи, несммсленои дТ .ци себе уподобили , но на мТ.сто тога, по благородстзу цТ >ли, по благородству начина ммшлћнл и чувствованн на врлину стихотворца заклгочавагоћи , да оправдамо данми намЂ божества дарЂ. (ПродЈжен!е сл^дув).

ИИСМА ЗНАМЕН0ТБ1 СРБА.

(Г. Лкову Човрлин у.) Кдннии в7, м!рк оердцемЂ и ДЈтего лгобленТ.нппн друже мои п радостн мол, прјими радостне.јхт, слезт> моихб веенћжн-ћншее ц!;.и>иан!е мое и оОлт!е Вчера пршмихЂ и другое писмо твое. НмнТ> обаче воздат ти отв К тђ на первое . на кое убо и прежде уже нТ.что ти писалЂ есмв, но ие исполно. Се нмнТ. дополнеЈпе его. ПредЂ вчера в' недТ>лго, лкоже, и в' прежнемЂ моемЂ предреклЂ ти есм1>, мм вси знат!и твои и незналши собралисл есмБТ, денг.же тор;:;ества твоего, отђ радости, весел1емЂ нашимЂ и душевнммЂ праздноватемЂ славили есмћт. ЗдТ> 6 бјлђ еств вопервБ1ХЂ Гд. Обрадовичг. и племлиикЂ его 1орговичт,, Георгш Петровнчв, Филипповичв (иже здТ. пребБ1ваетт> окончивђ науки свол, и в' РосС1и Богослов1т) 1оаннЂ Радуловичв ин1>к1и Григор1и Терлаичћ, кои мн говоритЂ, да онђ е1це никогда человћка на земли тако лгобилЂ нћств, вкоже онђ , као што онђ вели, тебе лгобитв, отђ куду видитср, лко онђ тебе з1>ло добро знати нматс,. Ха! ха! ха! та мало се И1е распао отђ радости! Толикаго огнл, толишл лтбви, толикаго Г *1г аол1. радостнаго умовосхшцегпи етце вђ жиЧ■ ; гкЈ1Е %%?1оемЂ видћлЂ нТ.см!>, нкоже ВЂ ссмђ Тер-