Подунавка Београд

етихотворца, узвишенми надљ чувственосћу духЂ и блага озбнлвноств произтичућа и зђ сагласја са собомЂ самммђ. Муза е нћгова више размаженои-в, самоволвномђ дћтету, него Ботинви каквои подобна. Научена единствено у предћлима ФантазЈе и празнБ1 санова боравити, никако нл' врло редко разумомЂ руковођена бћ!ва; дћца нћна, изроди магле и мрака, чезну предЋ свћтомв ума. Сила уображенл у стихотворству сама по себи шб никадЂ ништа у сташо произвести, ако н> разумБ неруководи. Она мора узаимно св разумомЂ дћиствовати; оваи несме безусловно сили уображенл законе полагати, а ова опетљ несме се одђ владе разума безусловно огргнути и као самостална, самостварагоћа сила показати. У саглас1Н) обе силе показуе се важноств и вештина стихотворца; одржава се пакЂ саглас1е обе силе, ако разумЂ садржаи или сммсао опредћллва, или другимЂ рћчма, ако све поеднне части производа стихотворногЂ у е д н о д ј> л о вешто саставлн, докђ сила уображена у поединимђ частнма и образима свого савршену владу показуе. Ако стихотворацЂ ше разуманЂ, онда ће се сила уображена и сва вештина залудЂ упинати, да недостатке разума накнади. Покраи свогђ раскошногЂ облаченн предмета у чувствама допадагоће се Форме, разумЂ намЂ ненамиренЂ остае: оваи се ни наилћпшомЂ ФормомЂ заслепити неда, нћга сама матерја задоволнва. *) Оваки су происводи г. Вукашина Радишића. Кодђ нћга е сила уображенн све; она му матер!го, она му Форму |ствара — она у свему неограничено влада. Не само разумЂ, и в к у с ђ предЂ претећимЂ бичемЂ нћнммЂ мора да мучи. Ништа го у стваранго нћномЂ сметати несме, и у таквои неограниченои слободи често се до тогђ заборави, да наилћпшји предметЂ у нагрду претвори. Да бм ФОрма увекЂ цћли сходна бмла, да небм сила уображенл у скуплвнго разнм образа

*) ЗЛопп дГаиб1,з ђаЗ @с(сђ«Г{ ©!сђ(сгЗ (ч(1сђс 6Го§ 1П ђсг (ЕЈибГ1&ипз§ГсаГ4/ ба ђоф С1пе Ггисђ{6агс Јап* *а(1С ођпс ГфасГс ЗЗсиггђехСипдбРгаГС бхе шкт (ег пис иппа(бсПфе (ГђагаЕЕесс, пиг Го№гсп ђег« »ог&шдГ.

н онаке новомђ створу свомђ примила, кои бм га нагрдили и за срце неспособнммЂ учинили, неоходимо е нуждно, да в к у с ђ сили уображенл у помоћЂ иритече, и само 10В онакве образе подђ стварагоћу моћв подмеће, кои ће увекЂ предЂ судомЂ срца пуно одобренћ добмти. Но Г. Вукашину Радипшћу мало е о томђ стало, што се штирЂ и коприве у вћнцу неодликуго (ако ми е слободно сђ рћчма Г. К. Богдановића ползоватн се), само ако е вћнацЂ скуплћнЂ, па бмо онђ кака†му драго. Осимђ горе наведеиогЂ узрока, пагубна е претерана слобода силе уображенн и по томе, што се у немогућноств поставлнмо млоге оне образе у е д н о сватити и едно ц ћ л о одђ тудђ саставити; што се наша силе уображена за ономђ слћдугоћи уморити и као одђ теретне себи раднћ одустатн мора. Смешно е слушати оне, кои се збогЂ неразумителностн и празногЂ Фантазиранл окривлгого, како се суетно правдаго, да су — ватромв Фантаз1в и силе уображенн у свћтЂ санова одвучени, сами себи непознати, сами себе неразумћвагоћи и одђ тудЂ превелику и неизслћдиму дублвину ммсл1и свои заклгочавагоћи •— бавги за будуће вћкове, а не за садашнвоств писали. Ко е за садашнвоств добро писао и вћнцемЂ достоине награде увћнчанЂ, таи ће се и кодђ познб 1 потомака као достоннђ награде показати. Закони су ума и срца исто као и природе закони вћчни и неизмћними. (Продуженје слћдуе.)

П Б1 Т А Н Б.

ТТТта значи на СрбскомЂ грбу: крстЂ, и шта ће рећи она четири писмена илити о ц и л а ? г. П.

погрћшке у г чпслу подунавке. На 1 обр. 2 етр. у прсти 8: стнхотворс т в о. На 2 оОр. 1 стр у и врс, после рћчи: дотер а н е изоставл ћно е: т у наравно; наг стр, у 13 врсти: н о в е, у 11 врсти: лЉствице, кон;у 18 врс. подранвивати; у 2 прни-ћтби на краго: егг 9 еч. На з обр. 2 стр. у 1 врсти: срце.

Издано и печатано

Учредникт. Иијош! II о п о в и ћ љ. у Правитедственон КнвигопечатнБИ у Београду.