Подунавка Београд

,;ао И врло знатна понвила су се, и тако у оно ' оба кадт« су се збмла, можда су тект, едну неситу' д Н )6 опмтлбивостб занжавала, данасЂ пакЋ када са касн1ИМЂ прнклгоченшма, као одђ туј возпослћдовавшимЂ слћдствама, у едини и С 1везу посматрамо, наиблагородн^го нашу знана ^елк) сђ преумил1,м1) изпуннваго. (Продужен1е сл^здув.)

КАРАђОРђЕВИ КРИМИНАЛНИ ЗАКОНИ. (Продужев : е.) 25. §• Свак1и старешина своши воисци да изда заповестБ, у Србску стоку или какву рушадину за ншвотђ свои недирати, но гди е башЂ ну Ж да, да е воиска гладна, то капетану воиске да се пр1лви, капетанЂ воиводи, и потомђ воивода да заиште одђ облшкнви села, нека покупе, и нека за новце донесу и у воисци продаго. А што бм села на воиводино исканК дала, то воивода да попише, колико е примш, да се моиге рачунЂ дати после. Кои бм се воиникђ усудјо самЂ собомЂ учинити и туђе марвинче убити, таи да плати двоструко и 25 штапа прими. А у кога бм се рушадина нашла туђа, таи шибу крозЂ 300 момака (да трчи) три пута, зато, што е свога брата харо. 26. §. Ко бм укро вола, или конн, да плати добро, пошто газда оће, и да примн у два готра по 50 штапа; ко украде овцу или лгнћ, за едно двое да даде и 25 штапа (прими). 27. §. Кои се усуди отети девоику, таи момакЂ да трчи шибу 3 пута крозЂ 300 момака, девоика да се пусти, и за кога она оће нека се уда, и ово венчанћ беззаконо неброи се за бракосочеташе; куму (да се удари) 50штапа, девеРУ 50, старомЂ свату 50, а осталммЂ сватовима по 30. 28. §. СвештеникЂ, кои венча отету девоику ? да се лиши паро\1е (нур1е), и да више за живота нигди добмти го неможе, за узрокЂ^ да онђ , као законодавацЂ преступивши, учинш е поводђ беззаконБ1и бракЂ благословити користи ради свое. 29- §. Жена и човекЂ, законо венчани кои су, разпустити се немогу безЂ велика узрока и велика суда и владике. 30. §. Жена или девоика, кол бм се случало да роди безЂ мужа дете, то естг, копиле,

ово е натурално, заповеств да се изда, да никаква се небм усудила удавитидете, но слободно нека рани, или ако е весма стмдно, то може однети и на путу оставити, кудЂ лгоди свакш часЂ пролазе, да кои годђ нађе, примиће и наћиће се и ранити. Ако бм се усудила удавити, то таки и она осуђуе се на смртв , безЂ никакве далћ милости, за узрокЂ, што е убила човека на свету. 31. §. Ко бм се усудш вештице тражити и уб1нти жене и мучити , како што су бмвале овакове будалаштине, или у воду бацити, ко бм ово учинш •— оваку лудоств, за кого се Србима белми светЂ смее, за оваку будалаштину одсуђуемо му : оно , што бм онђ учинш бмо више реченБ1МЂ вештицама, нћму да се учини. (Коиацт> сл^дуе.)

КРИТИЧЕСК1И ПРЕГЛЕДЂ СТИХОТВОРНБ1 ПРОИЗВОДА Г. ВУКАШИНА РАДИШИћА. (Продужетс.) Само е великомЂ духу своиствено, презирати мнКшн поединм лица. Онђ непћва поединммђ лицама, но читавомЂ човечеству. Као што су закоии ума и срца обшти, тако е и стихотворство нћгово обште. Тежко ономђ стихотворцу, кога наиманх>1и шумЂ, као грћшника, узнемируе и одђ предузетогЂ правца одвраћа! ЛснмизнакЂ несагласгл са со 6 оиђ самБ1МЂ, сла6 огђ упознаванн са позмвоиђ своимђ и предметомђ , лсно сведсхчанство слабогЂ, непостонногЂ духа и промашене цћли. ТГравши стихотворацЂ суд!го свогђ као вмше божество у прсима своимђ осећа, кое га у вмспреномЂ предузећу нћговомђ руководн, по ономђ „Еб1; Иеив 1п пођпч, а§)1ап1е са1е8С1пш8 Ј11о." УвекЂ предЂ очима живми идеалЂ имагоћи и строго вмши закона придржавагоћи се, кое му духЂ у кругу дћиствованн нћговогЂ полаже, гордо презире худо мнћн 1е свакидашнБи лгодји, кои 6 б 1 га радо по калупу садашнЂОсти скроили н у границе бћдне обичности изђ предћла вб1шегђ свћта свукли. Сђ непоколебимБ1МЂ постоннствомђ придржава се цћли свое, пуно увћренЋ, да ће нћкадЂ облагорођена и убћђена садашнвостЂ предЂ побћдителнммЂ скиптромЂ лћпе вештине умукнути и пређе необичнммЂ, а садЂ благимЂ законима н1.нммђ волђно као лавЂ нрму Амора покоравати се*