Подунавка Београд

Какве просте, какве ниске ммсли и изражаванл! Небм ли болћ бмло, да 6 салш слћдугоће наведено: „Лежн у постелви болнон скупа Са теломт. душа, име му, личноетв, честБ! Да, онда свак' е наликЂ на човека Разумногћ само сћ полл ; другче Животно грђе одћ свпо други." па некЂ бм ода млого краћа сђ тммђ постала, него што су поменуте имсли уплетене, одђ кои иоле углађеномЂ човеку мора образЂ поруменити? Никакво дћло непрепоручуб величнна и пространство нћгово, но садригаи и сммсао, ма оваи у десетв само рТ.чш израженЂ бмо. Но Г. РадншићЂ по обичнои слабости својои овакве погрћшке и непримТ.чава. Гди кеса мТ.сто разума заузима, ту се наравно ничему болТ.мг. иадати неможемо! „Жедннцм стан'те! ко ће данасЂ Налити неснтостБ вам б продрту 1 Отвор'те очн! кеса васт. светуе: Проклета црева! зашто ме еднте ? Виднте кол'ко н вамт. могу Давати" и т. д. Ко на овни начинЂ пороке и свћтске слабости изсмелва, онаи бм болТ. учинш , да свое пороке и наивеће слабости излечи, да не уподоблнва у м ђ у г л а в и пречистои п т и ч ицн, кои, к а д ђ ш с т о м а х ђ с м р-а д н м м ђ вонниагађа, п л а ш и с е, б е ж и д а л Т>, и дабураге, црева, гркллне игушеза предмете лире |свое неузима. Право ШнллерЂ на едномЂ мТ.сту говори: ,,Тежко читателвима нашимЂ, кадЂ се нагрда у нагрди огледа, кадЂ 6ичђ сатире у онога руке допадне, кога е природа опредћлила, да млого озбилвн1и 6 ичђ носи; кадЂ лшди, кои, лишени свега, што се поетическимЂ духомЂ назива, само маимунскш дарЂ простогЂ подражаванл имаш, таковми на штету нашегЂ вкуса грозно и страшно упрангннваго.'' Ружно е, кадЂ човекЂ, на слабоств сила свои необзирући се, онака†теретЂ себи на плећа натовари, подђ коимђ се стропоштати мора. Паметно Орацш у вештини поетическои совћтуе писателТ.: 8агп1{е та1егГаш уез^Нв »спБШв ае^иат \'ТгЈђи8; е1 лчп-8а1е сИи, грп(1 Тегге гесивеп!,. Си1(1 уа!еап1. ћитеН.

Свакш, кои се овога не придржава, налази сс у опастости, подобно Г. Радишићу предЂ свТ>томђ осрамотити се. Друга е, у смотренш ограниченогЂ знанл, овои подобна ода „прелаза к ђ нТ.говђ п р е к о црногЂмора." У оди овои описуе се природа у свомђ величеству, вмспренои снаги и лТ>поти сво10и: бурно узколебано и утишано море, залазакЂ сунца и ноћг.— све вмспрени иредмети, наисходн1и и наидостоинш, да се на н!.има вмспрена душа стихотворца огледа и очаравагоћу вештнну свого обелодаии. Пре него се кђ опису предмета овм Г. Радишнћа повратимЂ, заумћстно налазимЂ естетнческ1и описђ имспренм природнБ1 предиета предпоставити, и то изђ Дурша, кои е, по момђ мнћнда, наиболћ псте предмете разнсчио: ,,ВБ1Спрено у нрироди зове се полва или д I. и с т в о елементарнБ1 сила природе. Тако е н. пр. бурно и утишано море вмспрено, што се у првомЂ случаш елементарпми животђ у великомЂ мицанго, а у другомЂ случаш у почиванго показуе. Но почиванТ. живота ше смртг.. Непрегледима површностћ мора немон.е се збогЂ тога вмспреномђ назвати, што се нашемЂ оку неизм ћримБш просторЂ представлн, већЂ што е просторЂ оваи сђ елементарнммЂ животомђ изпунћнЂ. Мм се устручавамо, непрегледиму песковиту пустннго ВБ1спреномЂ назвати, и то праведно, што е у нјзОи свакш животђ изумро. Тако намЂ се брегови, као нагомилана масса, не могу по себи вБЈспренима показати, но само што су производђ изванредне силе и што ову силу умире- || ну у себи садржаваго. Природне су силе у дТ>иство приведепа волн Бож1л. БезЂ одношенл овб1 повва на вб1Ш1 и духЂ, кои у нг.нма влада и изнвлгое се, престаго имати естетическо значенТ>. У непогоди понвлгое се силна природе снага, кон се сђ изпразнТ.нТ.мЂ миру и покош повраћа, борбомЂ се у хармошго претвара ; збогЂ' тога дакле, што е природе снага и нТ.ио дТ.иство Бож1л волн , показуе намЂ се у непогоди приближаванТ. и дћиство Бога. По овоме дакле вмспрено у природи зову се све оне величествене и торжествене полве елементарногг жнвота, кол намЂ бБ|ће и владу Бога у природи нсше представлнго, него органическш живот^ и дћиство, кое землн наша у себи заклгочава.'" Изђ овога слћдуе, да поетическо описиванћ вм-' спренБ1 предмета само двоструко бмти може: или се силна природе снага у страшнои борби и беснилу, или у миру и изравнћиго елементерни и органически сила представлн; у оба пакЂ слу* чаа бБша одношенТ. на владагоћји у истимђ понвама вб 1Ш1 и духЂ. Остало описиванћ зависи одђ обстонтелства, одђ различногЂ дћиства пред' мета на срце и душу стихотворца и одђ различне силе и ватре поетическогЂ духа. (Продужевш сл^јдув.) .

Учредннкт. Мнлошљ Поповић-в. Издано н печатано у Правитедственои КнБигопечатнвн у Београду.