Подунавка Београд

ХИМНА БОГУ. Тебе, св-ћте свн ев4това„ Свб1 духова, Тебе, душе, Тебе, Бога, духт, мон тражн, Тебе внче, Тебе зове, Свуда блуди на еве стране®, Теб' да нађе иевндима, Теб' да позна несаздана! Там' по ноћн долнн св4та, Там' гдн тама в4чна влада, Гдн е глувостћ безконачна Свуда шнромљ разпрострта, Гдн с' нечуе гласа смртна, И там' духт. мон Тебе тражн Желвно одвећЂ невнднма. Ахђ! одђ нкга зашт* се кр!вш1>? На пребрзБ! свои врнли Тамо горе дух^в мон летн, Онђ пролеће све св-ћтове И пред-ћле све таиностн, Небо плаво разпрострто, Изкнћено са звћздама, ДухЋ мон често разсмотрава, По простору там' Теб' внче. ЖелвомЂ жаркоив кнпн духЂ «оВ, Теб' да нађе внновннка, Началннка, праизвора Свм т-ћлееа, свб ! духова. Само сл-ћди духљ налазн Бђ1ћа Твога непоннтна, Алн сама Тебе, Боже! Ннгдн смотрнт' Н16 кадар%. Та зашто се непокажешг, Већ-в еданпутЂ створнтелго ? Зраци Феба блистагоћп, Ла н онаи садт» звћзданми,

Течете зв^ћзда днвно По закону Твоме светоиљ, Па н ово бБ1ће мое Увћрава м', Т б 1 да еси. Да, есн, Тб 1, свћте св%та, Духа мога створнтелн), Везд4суп \!н, непремћнми, Свевндећјн, свезнагоћш! Тм с' у мени, а н незнамњ, Свуд-в си самномЂ, л Т' невндшљ. Ован духЋ мон естБ Твон светми, Ове речн Т б 1 говорншг. У пуполБКу мала цв4та, У зачетку н-ћшна плода, Тамо Т б 1 сн, кои> н тражнмљ, Невиднмо сакривеинК, Там', гди гласна птица гн4здо Мудро себн устроива, И онде си невидимБ1и Ј Та сва жнва Тобом -б дишу ? СадЂ, животе свб1 жнвота, Како да Те нменуемт, ? Да л' е име Бога сходно Тв010н снаги н вмсннн ? Какву славу да Тн даем -б, Кого пћсму да Ти поемт., Кадт, Те немож' увеличат' ГласБ човека немоћнога!? Ннко Т' ништа немож' датн, 6рЋ свач!е све е Твое; Тебн дакле сављ се даемљ, Одљ Тебе самБ, Теби ндем!.! Алевса Десимнровић*, Учевицт. Поетакв.