Подунавка Београд

И А

№ 23.

У Суботу 17. 10 н ј н

У ГОРКОМЂ ОТРОВУ СОКРАТУ ШТА е ББ1ЛО СЛАДКО. Част. за часомч. страшнБ1и куца, Сократ} 7 сз отров -б носи, Словомб своимт, што неиуца II кадЋ му се смртн подноси. Са трептећомт. спраиЋ бон:ества Сократ -Б рукомт, узе чашу, У надеждн, кодт. блаженства Да ће у томт. 6 бггн часу. Дрзновено отро†прнма Одрнче се жизни ове, Казушћн вћчностБ свБша, И пдачуће тћшн, зове. Кт> небу очи диже горе, Пакт. одсудиБ1н отровЋ попи, Да анђелске види хоре, Гдн с' милиномг душа топн. 8а()т> неб' плак'о и рндао Нри самртномт. н онт, часу, Да & животу ненадао, Гди неносн злоба чашу ? То е сладко нћму бмло, То е духа присутств!е, ' То е лтобаг .б к-б зеи.и.и крило , То нћгово упутетв1е. У отровион чаши сладко Сократу е бмло онда: Што знађаше, да ће лако НевиностБ му да се позна. Сладакт. му е отровт, - 6б10 , Што зракБ сџћта од-б ићг' скпу.

Част. е смрти н4му м!о, Засвћдочн да истину. За све срећант. онан часакЂ, Када отров-Б СократЂ попи,' А у ове жизни санакт. Свого душу неутопн.

Лгоб. II. Ненадовпћљ, Слуш. I. ГОД. ФиЛОСОФ1в.

КРАТН0ПИСНБ1И ПРАВОПИСЂ У II И С М У К II Р И Л С К О М Ђ. Одт. Вт. I. К., Чеха. I. Искрено се мора обрадовати свакш пр1ате.т Сиавлна, кадт> д1шми онаи животћ угледа, кои се по иаточнои Европи поавлгое; ерљ ева се славннски " народи мало по мало изт, дуготраинога сна буде и починго познаваги, да су браћа; една грана учи езшке други и чита ш.иовогљ духа производе; у часописима сваке гране описуе се кнБиа ;ество све друге браће; срећа Словака, Краинаца и други Славдна свБЈиа осталмиа Славанима е мила ; а кадљ се Чсху нл' Моравану или кому годђ изђ славлнски народа несрећа Догоди, по свш краевБЈ слаЕ .чнски участвованћ се указуе. Заисто, духЂ, кои у рћчма и у писмама саданљи Славпна дише, духт. е пр1лтелБСк!К, духЂ братинссе слоге и улгодности, како се за великш оваи народЋ башљ пристои. •— Позорно и лгобезно све они требе, што е неславанскога кзђ кесретни пређашнвн вћкова кодљ