Подунавка Београд

104

ва се само у Марселго налазила, прнтомЂ е бмло и мало, тако, да е Фунта на 40 талира скочила. После 3. године отвори нек1и ЛиериканацЂ. Паскал ђ , као неку буду на пазару светогљ Ге ! рр»' иана , па подобЈе онм, кое е у Цариграду и Леванту вид10. Неши јоштђ еданЂ изђ Леванта уреди подобиу овои. Обоица су по улицама ишли, каву продавали и муштер1е прибавлнли; носили су по едну котарицу са свима пјиггИтовиоетима за каву и отмКнимђ судовима. Они су свош каву сђ великомЂ викомђ облвлБивали и продавали сфтиномђ цГ.номђ ; али опетЂ нису добро успћвали, ерЂ како грађани средн1 - .гЂ етанн, тако и осталми народЂ нје имао на то волћ. Напоследку ФлорентинацЂ Проконе уреди нову продавницу, гди се каве, теа, чоколаде, сладоледа (СгеГгогпеа) и различитм ликера налазило. И одма се постара погледЂ изобран .енпгЂ свћта кђ себи привући. Н 1.гово урсђенћ имало е та ^авђ усп1 .\ђ , да е оиђ екоро млого подраа^ателл добмо. Госпое првогЂ реда честосусвое интове предЂ наиотмћнЈимЂ таковимЂ продавницама зауставллле, гди јимђ се крозЂ врата ннтова у сребрномЋ посуђу кава доносила. Ово се догодило око 1741. године. СадЂ се кава свуда распространила, и пЈе се и у наисиромашН11ШЂ селлчкимБ кућама. Св. 1о в а н о в ићЂ.

К Н Б И Ж Е В Н Б В 1> С Т И, НекЈи данЂ изишао е изђ овдешнћ правителствене кн&игопечатнћ „ ПозивЂ на пету кншгу Голубнце ." Видивши исту кнБигу већЂ у печатнби и смотривши красну ишеницу, кого е Голубица на нвиви кнБшкевности Србске побирала, неможемо срцу одолћти, него го и нашимЂ читателб>има наиоол I. препоручити, реченми појнв ! овде препечатавагоћи. 11 О 3 Б1 В Ђ. НА ПЕТУ КНБИГУ ГОЛУВИЦЕ. КадЂ самБ четврту кнБигу Голубице напе•штану у светЂ пустт, нисамБ се надао, да ћу далћ издаванћ наставити моћи, зато, штб в пренумерацја и продаа тши> на врло ; мало чис-

ло ограничена, а моа единствена снага према трошковима слаба в и недосенша, кого наравно као сваке помоћи лншену и наигоплЈн жела н Ј)евностБ накнадити и умножити ние кадра. Н зато у ГУои кнбизи нисамБ пету ни обнвјо. Но видећи драгоцКнне прилоге, конма су ревностни дћиателБи на полго кнБижества СрбскогЂ и опетЂ прнтећи усрдствовали , и нежелећи родт, Србск1и такове здраве умне ране и насладе лишав^ти, скушо самБ и последн!. силе мое, да и пету кншгу Голубице издзмђ, И будући да ме е кђ томе само права лепота и важностБ прилога Ј побудила. то бм излишно бмло на препоруку исте што говоркти. Кои е прве четири изишавше кнБиге, о коима су се на велику нашу радостБ инострарни отлични Журнали (као ЧасопнсЂ Чесскога Музеума у Прагу, и Л1:.тописи за славенско кнБИжество и пр. у Липисци*) врло похвално изразнли, са ВБнмашемЂ читао, оиаи ће лагко о томе уверити се , кадБ поммслн, да ова пета кнБига и но важиости избора предмета', нарочито Србства и нћговогљ историческогЂ живота касагоћн се, и по величини не само изза осталм заостати неће, него ће оие и премашити; о чему да се увћр '10 нисамБ, не бћ! такову заиста при слабои снази мојои ни издавао. А мон ће брига бмти, да красота внћшнћга изгледа савршенству внутренКмђ подпуно одговори, па и тимђ очи нагае кђ болћму и здравЈему вкусу отвора и навипава. ПланЂ е познатЂ; цћна е, премда ће кнбига већа бмти, обмчна као и досадЂ по 3. цванцига КнБига е већБ у печатнБи , и наидалћ до конца Августа мћсеца ов. год. готова ће бмти. ГГ. Скупителћ зато наиучтив1е умоллвамЂ, да бм за лгобовБ обште ползе непоштедили труда наидалћ до половиие Августа м1>сеца о. год. имена сђ иовцмма на мене долеподписанога у БеоградЂ послати, како бм се ниена у кнБигу печатати могла. У Београд}', 5. Шшн 1844. ГригорЈе Возаровић^

*) II двапуја у руеко - полкспоа-к часопвсу ^Дввввча" Дубровскога, шхо у Варшааи шан. Учр.

и»д*|о » а*ч»т*ао