Подунавка Београд

108

Дубока е землл. Ал' го човект> са свохоиђ снагомЂ и помоћу гвоагђа и парнв! машина, кое е онђ художествено у редт> довео, проб1н , и иећину едну за другомЂ у крмлу землћ копа, уређуе дивлћ воде, кое изђ каменн пукотина изкачу, и износи изћ землћ сакривена блага. Пространо е море Ал' се човекљ на художествено саставлћномЂ дрвету по нћму вози, и сагонЈава разлучене стране свћта. ЛавЂ е дивлбш и страшанЂ , онђ кадЂ се разлготи, са снажнимЂ шапама землго разкопава. Ал' га човечји оштрми погледЂ поплаши, и художествено начинћна пушка обара на землго. О како е човекЂ великш ! Крозљ све државе знанл нћговЂ силнбш духЂ | проницава, а зиа се и у заблуђешнма добро наћи. Художествена дћла онђ измвЈШЛива и изводи', и на млога столћт!н подиже каменита здан!л. Само е еданЂ већји; нћгова е величина непостижима, и кђ нћму треба човекЂ горе да погледн еа смиреносћу и благодарносћу; ербо човекЂ што е, то е чрезЂ нћга. Д. А вр а ам ов и ћ ђ.

М У Д Р Е Р-ВЧИ , Обнчаи е наинча дулшоствЖалоств и радоств. имаго в даго крила. Шта е сва землд друго, него предсобиште малога гроба. ЧовекЂ, кога шштђ и една мнсао лтобави гони, 1п самЂ , ма стоно у пустинг.и. Лгобавћ е наравна мати краиности, ерв за нго нема среднћга пута. Поглавица у свакомЂ послу треба да се добродћтеланЂ показуе, ако хоће да добродћтелно нћгови поданици раде. Вреднји е нћговЂ изгледЂ одђ написанн закона, ерЂ е онђ законЂ живни. ТиранЂ есамо онда лкђ, кадЂ су други слаби, бои се онн, кои се нћга небое, к.тони се онн, кои се нћга неклоне.

Добродћтел1. ■— облагорођава еамо човека, али га нечини богата. Само правда обезбћђава одђ падеш'«. а не сила.

С Р Б С К А Н А Р О Д Н А П Ђ € М А. (Изђ збирке Милоша Попокића.)' ПОЛАЗАКЂ МЛАДОГЂ ОВИАЧПћА НА КОСОВО. КнБигу пише србск1и КнезЂ Лазаре, Те е шал!; на тридесетт. страна, Да му дођу тридесетт. воивода. Све воиводе напредт. му дођоше, Ал' недође младвш Облачнћу. Мало време постолло беиге, Али дође и младБШ Облачићг. Кад -б е био блиау до Косова: Конн игра са четири коплл, Кое у вб1ст .> кое унапредакт .ј Огледа га дал' е добарт. за бои, И баца се пернБшт. буздованомт. У ВБ1сине плаветногЂ ваздуха, Пакт. у руке нћга дочекаше, Дз окб види, дал' е добарт. мнакт., Ал' е ст. овбшт . Облачићу младБш Издалека побун^о Турве;' 1 Чак& кадт. дође у Косово равно, Одма поче бои битн ст. Турцнна ; До подне е три нлиде сек'о, А одт. подне нн брод се незна. Но кадт. беше сунце на заранце,. Онт. саломи саб.по аламкииго, Пакт. е баци у корице златне. КЈадт. видоше Турцн Лничари, Д а саломи Облачићу млпдбш Оштру свок) саб.мо аламкиша, Нагрнуше на н ћга к'о вуци : Сунце зађе, Облачнћт, погнбе-

Н 0 В А К II 1» II Г Ж. (ЈтукЂ II. или одговор^ на Вуковг одгоаорг лажи и опадтЛ у Србскоме Блаку, (печ. у Б еи У 184'! ). Оду, М. Светића. Н Београду, печатано у кнпжеско-србскоп типаграфш. 1844. •—> На 8 стр. 39.