Подунавка Београд

152

вЈлти започне . у чисио умнн и с.твеснм створенн долази." Садт> престане друге узрасте д&тшљства описивати, нО изђ донкошни три, упмта свое прјлтелћ: у коме сте узрасту д1. • тинћбтва вб1? Одговори самтћ , утврђавагоћи !и да признати мораш, да се тект> у другомв, т. е. ономђ узрасту дКтинвства налазе, кад& се д1.ца по пепелу валаго ; а то изђ тогђ Ј'зрока , што млогима кућице надг> главомЂ прокисуго, и што неман) на шта (валвда честито?) сести, ни на шта лећи. Да ово сравненћ, будући е у свакомЂ смотренго претерано , неразчленивамЂ , погледаимо на логическји сагозЂ и изводђ (резултатЂ) предизложенм Чича Срећковм израза. Онђ рече, да се дКцама тскђ по трећемЂ узрасту д1.ти1њства, т. е. по почетку оденл и ироговаранл, умно дћлан!. разв1н г ги иочне, кадЂ и у число умнм и словеснм створенл долазе. Ово и овоме подобно педагогично - филозофично умствованћ о узрасту дјзтинвства да е ироизводЂ неки старм педагога, истина е; но буди —, оно е за 19 векЂ кнБиигевно-умногЂ и Христ1анскогЂ просвештенн едностранно. •—• Дћте е оно боане створенћ, кое 10 шђ у самои клици зачетка свогђ , будући е изђ крви и душе богу подобногЂ створенн , спосо 6 ђ ума и словесности притла:ава. Ова богуподобности дана способноотБ , истина , да е само една искрица човечества, као што е и само зачето дћте, но она се тако степено разв1Н , да човекЂ, ако неће у безполезно и сувопарно умствованћ да се упушта, неможе ни степене узрасте дћтета опредћлити , а камо ли рећи, да дкте текЂ по почетку оданн и проговаранн у умна а словесна створенл ступи. Словесноств и словесно истина да одђ речи „словити" т. е „говорити," а умЂ и умно одђ „умствовати" т. е. „умети" долази; ал' зато опетЂ дћте, докђ одити и говорити немоиге, изђ числа умнм и словеснм створенн низврћи несмемо. — Ватра е ватра, па ма како да е мала, а и самои жиаски или искри несмемо рећи да ше ватра. — КадЂ бм пакЂ рек.ш, да е Чича Срећко по овимђ изразима: словесно-словоти, умно-умствовати (кое сумнлмЂ, да е онђ, као простЂ землћдћлацЂ на ове ммсли дошао), з 6 огђ подобности (аналопе) за умћстне нашао, и по нвима дћцу у число умнм и словеснн створена опредћл10,

зашто свое пр1'нтелћ Ч. Ннка н Младена, а и ( , е . тале, кои га слушау, у число безумнм и без» словеснБ1 стрпа , кадЂ су они сђ нбимђ заедно о землћдћл1го и домоводству умствовали и говорили? Рећи ће се како? Тако као што се нашг. искуснми землћдћлацЂ израагава, кадЂ се човекЂ свогђ заната недраги и у туђе послове меша. КадЂ човекЂ н. п. вћру еднобожнн народа у три реда подели, па првћш и друг1и Чивутскомђ и МухамеданскомЂ , а трећш редЂ ХриСТ1ННСКОМЂ в1-.ромЂ означи, и рекне: само е Христ!внска вћра саврашна; то онда значи , да прве две нису савршене. СадЂ на изводђ предизреченогЂ непазећи , и неиспБ1тивагоћи , есу ли н. п. Тал!анци Христ1нни, или нису? рекне: ТаЛ1ннци се налазе у другомЂ реду еднобоагни народа, т. е. Та.нннска е вКра несавршена; и то изђ тогђ узрока, што они оваи , или онаб руаганЂ обичаи при богослужен1Н) нису поправили. Тако е Чича Срећко , кадЂ е текЂ трећ1и степенЂ узраста дћтинБскогЂ словесности н умности удосто10 , и тимђ изрекао, да су дћца првогЂ и другогЂ узраста безумна и безсловесна, па после на изводђ овога непазећи, своимђ прЈателБима рекне: вн се у другомЂ узрасту дћтинБства налазите, т. е. вм сте безумнн и безсловесни, и то изђ тогђ узрока, што вашљ рђа†начинЂ живота поправили нисте. (КонацЂ сл]-,дув.)

И С К Р И Ц Б. X. Гладне Б огђ насити добра, али и гладан®. валл да купи добро свое; и сироиахЂ има у себи велико благо, и научеиоств и предвиђенћ; може гледати, може слушати, учити може и задригати ; и живина учи. Може сиромачЂ агелнти, што е болћ, може ово п&1тати одђ Бога и браће, може сђ тврдомљ волбомђ слћдити и напредовати на путу своме Тко ради свакш данЂ мало више него тежка нужда заповћда, оиаи ће до мало година видћти сунце радости надЂ со6 омђ. Радимо, вћруимо, молимо. Лка вћра умножава ћуди , ублаагава душе. Изпразнимо срце одђ недостоинн мнсл1и, мб 1 слимо и за блнжнћ наше; и сђ лгобави и милосрдЈемЂ растиће веселћ наше. Штедимо у дане обилностн, нматћемо у потреби за нзсђ и за браћу. Али онаи, кои све радости меће у трбу , страдатће кано агивинче, кое тежакЂ прода, а месарЂ заколћ.

Издано и вечатано

Учредникз. МилошљПоповићљ. ј Правителствеиои Кнвигопечатики ј БеоградЈ.