Подунавка Београд

ВЉснити е орханЂ прест'о, У паклу е нашо место, Слом.гћнт, му е крила летЂ, Плутоновт. га кр^е свет-Б. Ведро небо сад-в е наше, Страшила насљ виш' неплаше: Синуо е сунца зрак-в, Разгонш пакла мракЂ. Устан роде, садт. е време, Да се пакла збаци бреме: Гонн порокт,, гонн страстБ, Нћну грозну презри властв. Устан роде , прнми цвећ« , Што т' Мннерва на столт, меће, Гди е расло, непитаи, Већт» му мирис-Б огледаи. * Тек' ћешЂ ст» нБиме моћн кт. мети, Храмт. у Муза доћи светвш , А на крили сунца твогв , Што ти даде благ^и Богђ. Да! отвори умне очи, Види, кои ти срећу точи, Сђ кимђ ћешт. моћи 1оштт. данасв, Одлетити на Парнаст.? .... Да намт. лмбавБ крила шири , А вћтрила слога пири: Чинити е то за насв; Сутра нЈе већт. данаст.. Алекса Десимировићт.. О П О М Б Н А. - Оће, јат 8а115 ев1! Л самБ у кнвижеству СрбскомЂ осо 6 б 1 то у последнн времена, нарочито у тако названои Журналистики доста нескладнБ1 и управо н»алостнб! понвленјн вид10, тако, да се човект>, кои за правммљ напредкомв рода и кнвижества сђ искренммЂ и чистБЈМЂ срдцемЋ те;ки, крстити и дивити мора, како е могуће, да се таковБШ покорЂ предЂ свћтомЂ. и токорсе одђ ученога свћта предЂ кнБИжевнБШЂ свћтомЂ чини. Али последнћ число 51. СрбекогЂ ОародногЂ Листа одђ 24. Дек. прошле 1844. године превршидо е у томе сваку мћру, и дужноеи. према саиоме себи, према роду своме, и према истини кнт.ижевнои, налаже ми пресећи стрпе.и .ивостЂ и ћутанћ, и са овомђ ОпоменомЂ изићи. У числу 43. 26. Окт. 1844. Србскогт. НародногЂ Листа напечатане су три строФе изђ мое Оде „моме духу," коле изишла у Додатку кђ числу 57. Новина Србски (ДавидовићевБ1) год. 1821. кон се овако иочин-ћ:

Певаи ми Душе! докле намЂ топла крвв КрозЂ жиле тече нагло, и ружнца На лицу цвета, докђ намЂ с' мили Образе стварати красне. Но само е понешто искварено , као н. п. у првои строФи ставлћно „докле ми" мћсто „д окле нам'," и „докђ ми с'" мћсто „докђ нам' с >" У ДРУ г °и „сабратЂ" мћсто „сабрат"; у трећои „сравни" мћсто „сгласи", „чиста, изкренна" мћстг „чиста, утанћна" (дакле тако: —■ о —• II у,. мћсто овако: — »> о — <, „твогђ брата сестри!" мћсто „твогђ брата, сестре." И ние назначено, одђ когае иста Ода моме духу сачинћна (т. е. ко, и ч1емт. духу пћва и говори?ј, но само стои: нзђ Срб. нов. дод. Б. 1821. сообтцш А. —< И ово е овако прошло. Но пошто е истбш саобштителв А. или другш зарЂ нћкЈи видт, да га нико тога ради опоменуо ние, нитн га е по прстима ударш, а онђ се ослободи болћма, и у последпКмЂ числу 51. СрбскогЂ НародногЂ Листа одђ 24„ Дек. 1844. печата мош Оду „Стб1дђ," кон се палази у првои части Лћтописа СрбекогЂ годиие 1825. на страни 120. н овако починћ: Ноћв ладпа, тиха покрм већг. зем.и,ицу Нам' црну своимђ тавнима крБЈлма, и Мћсеца бледо лице, оку Мило, већв плива по плавомЂ небу. И тако све одђ речи до речи, заедно са типограФическима погрћшкама (мора 6 б 1 ти врло невештЂ преписивателв оваи, кадЂ пи ове избећи умео ние!), кое су се пре увукле, и кое су јоштђ сђ новима по обичаш умножене , осимђ што е у трећои стро«-и ставлћно „румеиомЂ' мћсто ,,црвенго ; ', ау четвртои строФи „Вило" мћсто ,,Музо" (валх.да по новои моди!); иподпише подђ нш цћло име свое ,, А н д р е и X р и стићв, б Б1 в ш 1 и клирикЂ", као да е онђ сачинителв речене Оде „Стмда" пре 20. година у Л1.топису нечатане. Ако е то име истинито, онда заиста неможе бмти веће безсрамности, иити ружн1е учене крађе одђ ове нћгове ; та како се барЂ одђ тога истога СтБ1да застндш ние? Или е зарЂ зато на крађу стБ1да иао, што у себи стБ1да имао иие? Ако ли е то име измБиплћно, онда е ово гадна превара нредЂ свћтомљ и учредничествомЂ; а сванолко е спрама мене као сачинителл Оде неопростима обида и ружна неправда. СрамЂ и стндђ треба да буде оваковога безобразника! — Но поредЂ тога овакова гадна крађа неможе никако служити на честа. знанго учредничества и нћговомЂ позпаванго кнЂижества СрбскогЂ, а јоштб манћ на препоруку и важноств Листа , кои овакове крађе прјима и свћту безобзирце саобштава. Тежко кнвижеству , тежко просв !.штен1ГО и напредку покраи оваковн поборника' , тежио и роду, гди се таковни гаднБш духЂ лажи , духЂ учене крађе и нреваре кнЂижевне удвори! —■ У Београду 5, Лнуара 1815. М. СветићЂ.