Подунавка Београд

раз.шчитм Славенски племена за едну сврху; надамо се да ће Славенска узалмноств овде првммђ плодомћ своимђ благословенБ1МЂ уродити. НароднБ1 кнвига дакле треба намљ пре свега. Али шта треба да е у МЈИма , како треба да с у саставлГ .не? ЗадатакЋ народнв! кнвига иека буде пре свега: поучаванћ и душевно обл а го р ођ ен!•. Поучаванћ е преко ну;кно нашем -Б народу. Данле кнлиге, кое му даемо, мораш о такимљ стварма писати, кое су користне, и потребите да ш тежаиЂ зна; и тако прво о тежачтву (ш>иварству?) и нижимђ занатима, и сваконкимЂ поправциу.а нбиовимђ, о средствама, коимпо се подиже срећа тезкачка, о земалвскнмЂ закоиима •— у колико се тежака тичу —, о сташо завичан , прошлости му , и садашнБости (исторички , геограФСки, етнограФски и штатистични доводи) и т, д. ПоредЂ прирођене привржености нашега народа кђ услади и забави, небм бмло пробштачио ове науке одвећЂ у забаву обдачити; зкива озбилпностЂ треба свагда првенство да дрнш , и лшбавх. кђ народности , отачбини и владару свагда да дразки волго на читанћ. Истина и забаве морамо по кнвигама дати народу; али за име Бозкћ чуваимо се оне сладостне чуствености, и романтичнога блудила, што по о 6 б!чнимђ приповедкама и романима теку, тимђ бм здраво езгро народа у срцу отровали. и наислабш породЂ одранили. Дакле цћлв сваке народне забавне кнпиге нека буде: истиннто оплеменити срца, побуђивати зкарку лгобавв кђ народу, отачбини и влади, сназкнти душе великимЂ образима изђ прошиости ? и т д. Но наитеже при саставланго народнм кнвига есте езикЂ. Француска ће тезкко кадЂ имаги изврстногђ пучкогЂ кнвин !ества, све Француске кибиге писанв су за одличнје редове; пукЂ кодђ нби мора имати властито кнвизкество са особитммЂ езикомЂ. Наше кнБиагество са свимђ е другоич1б, свакш редЂ и сталишЂ узкива га , а кнбиигевно наречћ млого намЂ е манћ удалћно одђ говорнога, нег' што су и немачка наречи н. пр. швабско , шванцерско одђ хохдаича , коимђ се кнБиге пишу. И ово премда е узрокЂ нашемЂ цепанго у езику — ипакЂ е сђ друге стране одђ велике цене, ерЂ башЂ сђ отимђ су наша наречи млого вреднја цео иародЂ дигнути на вншЈи степенЂ просвете. А заиста само зкалостни удеси народЂ намЂ тако задрзкаше. Ал' и зато ће намЂ бмти лакше, кадЂ неприлике одб1емо, дру-

ге народе стизати. Само треба таки сђ почетка мудро уредити. А лмачно неће намЂ 6 б 1 ти ни тако тезкко; као што бм се могло мислити. Та мм имамо прекрасне казалпке предЂ собомЂ, само ш употребити вали. Чимђ памЂ се народЂ толико тисућа година веселјо , креш'о, уздизао, и потребу свога срца намнривао? Нису ли то оне сладке, изђ наичистЈегЂ срца народа произтекле п е с м е, кои се и данданасЂ сђ толи чврстомђ лгобави дрзки ? Нису ли то оне срчане. пуие ФантазЈе, духомЂ народнммЂ надаиуте причице и приповедке , кое и данданаст. на Шпреи као и на Волги , иа Висли и мору балтичномЂ као и на Дунаву и ндранскомЂ мору одђ уста до уста иду. У тима песмама, у тима причицама и приповедкама лети подпунми духЂ нашега народа, изђ нби вала намЂ учити и познавати иароднБш иашЂ духЂ, одгуда гледати кадЂ оћемо срце и душу народа нашегЂ да погодимо. У оваи изворЂ правБ1 и единм створова спустите се о мужеви, кои оћете да сте вође нашемЂ народу, нћгове зкиве образе примите у вашу стварагоћу Фантазхго , изђ нћгове дубЛБине црпиге нове образе сили вашои стварачици (8сћорГип§-бкгаГ1)! Онда ћете народу вкусЂ погодити, онда му срце са наитанви страна дирнути, онда ћете подићи кнБизкество , кое ће и пука и народа достоино бвгги. Наипр1е дакле бмће потребито прерађив а т и с в е б о л ћ и л е п ш е народне приноведке ипесме кодђ св 1 го славенски племена и у с в има наречаиа (узаимио). Кодђ Чеха е већЂ тако што ВоцелЂ учшмо , нћгови П р е м и с л о в ц и , и М е ч ђ и К а л и х ђ имаго народанЂ предметтЈ, па су и рађени по кралодворскомЂ рукопису. Ал' ипакЂ езикљ му нмпђ ние тако простЂ , да бм се могле нБиме слузкити пучке кнБнге; племенитЂ е и диванЂ, ал' за изобрагкен1го публику. ВећЂ и само песмичтво чини оваковши посао тезкимЂ, а ВоцелЂ ние ни имао ове цћли. Нешто близке нашои намери као да долази Винарицкога преводЂ Ил1аде. Но ммслимЂ , да ћемо наиболћ почети са прозаичнммЂ прерађиванћмЂ народнм приповедк!и , па истомђ кадЂ на правми тонђ ударимо, да пређемо кђ поетичнммЂ производима. Оббшђ путеМЂ могли 6 б 1 Ч е л а к о в с к о г а са нћговимЂ Одгл асима на по пута срести. •— И кодђ Полнка е већЂ нешто у овомђ огледу учинћно. КнбижеванЂ одборЂ По.и.скога дружтва у Гостииу набрал до дванаестЂ кнБига у едномЂ своме огласу, кое иарочито препоручуе за народне би-