Подунавка Београд

Л° 12.

БеоградЂ 24. М а р т

а.

•4с

I #45.

ПОЗДРАВЂ МЛДДЕЖИ СРБСКОЗХ

УЧЕИОИ СЕ У ПОЈКУНУ , |ј

гг ЈВ вавшои 7. Н нуаргп 1845. (У Подунавки 10. Марта о. г. Ч. 10.) О Д Ђ М. СВЕТНћА. (у београду 18. магта 1845.)

О тако да, гонацм мнра ! Сп&шите решшстно кб светон ц1).1н! му ш 11 ц к 1 н. Тражећ' конацЋ Ар^аднмнт. за ту шуму обрастлу , Како СрбскЈн родт> да иде етазоип, правде, закона, Кђ источнику ереће праве, иа свћтт. чести и славе, Чуемт> гласа нсна грла миле Србске младежн Сђ умне горе, гдћно пое, плетућ' в-ћнце одг. цвћћа; И пренувЋ се бацих погледт. у небесне свћтлине; А.Г се млади загрлилн, еднмм -Б лтомт. летили, Надт. главомт. се мо!омт, вјили, крћмма с' небу днзали. Тако да, гонаци ума! Диж'те гласе, диж'те летч., Тамо горе кћ Аполлону, одкудЂ смртнБШЂ нде честк; И лгобови мое топле чуите стремнмн кђ вама гласћ! Он Минерве чеда лка на нзвору мудрости, У пролетнћ време драго П1нте нектарг. умности ! Што вамЂ СократЂ велн, знаите, зашто л' страда за насЂ Богђ? Каква сила држн землго, н обрће св-ћтове? Шта народе чува, веже, шта л' у пропаств свалгое? Да незнанћ првми есте изворЂ лгодске несреће; И да завистћ, злоба таре снлу добра народногЂ; Своа корв1ств и суета гаси свћћу рода свогђ , Цепагоћи обвдте благо, свему спрема пћчнмп гробЂ.

Тежко ономђ свакомЂ смртномЂ, иога вћтарЂ носи страннЂ; Сђ волнама га у вб 1 сђ диже, дублЉ спушта у пропастБ. Пун-Б е животђ бурћ, града ; обрана е Паллада ПротивЂ кивнб ! свћтски зала, кон штитомђ одб!н. Шта Славане мори, диже, казатће вимђ врстнмК ШтурЂ; А што Србе врже доле. некЂ покаже Косово. Умђ са волбомђ добромЂ , крћпкомЂ , диже царства, држи СВ'ћТЂ , И прспоне круте кршећ' простире се у вћчностБ. ЛћпомЂ рнзомЂ вБппићгЂ св+.та одћвеии спћшите, ЉобвомЂ кђ роду зажарени Србство са мномђ красите! А кад -б супце јмов клоне ва западу живота, И последнћ луче проспе по горама вб^сокимђ, МладежБ Србеку оспнутће сђ опроштаемЂ вћчнтБЈМЂ, Шилгоћ' нбоизи залогЂ срдца, а са лгоовомђ небесномђ: Да е духЂ мои путемЂ прати бурногЂ овогђ живота, 41 у тами пбои да свћтлн, у бћдн е утћшн, Па на крБ1ЛБ1 умнм лети, тежећ' кђ дверма вћчности, Гдћ иасЂ ранска радостБ чека, н покол вћчна еластБ, После трудим смртнБ! дана', за пстн .чу и правду , П за жнвотђ Србска рода, н нћгову славу, честБ.

„ГЕ ЧКЛОВВКЂ!... ?" ЗАК0Н0ДАТЕЛБ. ; По стармма предан1нма.)

Ч имђ е Ллбаиск1и послТ^днии кралв ђорђе 1овановићЂ Кастр ^отЂ одолћвао чрезЂ 38. год, своега владанн два велика и силиа душмана

своа'

Ево чим': Лвно-кратко-правосудЈемЂ. Тек што е онђ сподб10 властв врховну надЂ своимђ отенествомЂ, ончасЂ е у свакои обштини, т. е.