Подунавка Београд

ПРИЛОГЂ ЗА ИСТОРШ СРБШ. Да е показателг. сего кнезт. Радованљ Грбовићтз изђ Мратишића Валћвске Нах^е у служби воиничкои као воивода, а у инежини Валћвскои као кнезЋ подђ нашомЂ коммандомт> отћ года 1804. рата сербскога започета сђ обгцимг. непрЈлтелћмЂ до данасЂ честно и вКрно служш, изаслуге доволЂне роду учин1о, за свакога времена поел1'>дстше засвћдочаваМЂ писмено и моимђ печатомЂ потверждавамЂ-. о V У ВалКву 28. Лнуара 1811. (Ш. П.) И ковђ Н енлдовибђ , КомендантЂ Вал1>ва , и На>је, и Народнши СовћтникЂ.

ОСТРЕГАТЕЛНО-ПОУЧИТЕЛНА УМСТВОВАНЛ. УпмтанЂ АнтистенЂ: какво 6б 1 зло онђ свому наивећему непр1 'лтелш измб 1 СЛити могао, одговорт е: да нћгова — непр^лтелл — искренна лгобавв нигди примлћна, но свагда одб1ена буде, и да онђ кодђ онбт , кое срдачно лгоби, предметомђ паклене мрзости постане!! Чуваи се дакле да се незалгобишЂ у онога , кои ће те ползугоћи се твојомђ искреносћу — подмукло презирати и гонити ; ерЂ знаи, да е таково гонћше за чувствително срце већ1И ударацЂ и одђ самога грома ; гладБ и куга у моралномЂ смшслу нису уа {асн1л одђ уцвилћне невиности; и текЂ отровни ласкателБИ и подле одаџ1е*) могу такова презрћшн ладнокрвно сносити , а нико другш. На ЈЈр1нтелвство простакацедржи велик^и рачунЂ; ерЂ какву користв можешт. одђ прјнтелвства простака очекивати , кадЂ е онђ и самЂ себи непр1нтелв? Мудри труде се и туђина присвоити , и сђ нвиме свое увеличати , а глупакЂ и свое рођено презире. Тегкко нћму! Кипр1ЛНЂ НиКОЛићЂ.

\НА ГРОБУ 6ДН0ГЂ САУЧЕНИКА. 1. И руже цвћташ , па и прођу, а гдикое шшђ у пуполБку опадну, и често текЂ што се *) Ови, кои ласкателне оде пншу, и тниђ себе препоручуго. ^УчредникЂ Мило Иадаво инечатано у ПравнтелстЕ . .... - - . - ■"■" ■■>'--8Л 'Г 1 (/>.■:

прГнтелБи нађу, то !и већЂ смртБ и гробЂ разстави. Зато младежи, буди спремна и бодра, и непрестано теиЈи кђ добродћтелБи. 2. Лћпо цвћтЂ у готру цвћта , а кђ вечеру често већЂ опадне! Тапо и чг >векЂ са сво10 мђ срећомЂ и славомЂ падне, пре него е и помБ1сл1о , у гробЂ. Нити акоћа брани , нити руменило младости , мб 1 лшди свакадЂ смо за смртв зрћли. 3. 6стб , прјлтелби! онђ намЂ е одузетЂ, онђ е већЂ у 6олбои землБи. Благо ономђ, кои е за добродћтелБ, знанћ и паметБ заузетЂ. Оваи благороднБШ нараштаи у време доноси плоде за довека. 4. Колико е 6б1ло мало нћговм година! како е кратко време нћговогЂ живота 6бјло! Ахђ младежи, помб^сли се кодђ нћговогЂ носила, помБ1сли се данасЂ на твого самртностБ; остани доброд ^телна , живи смиреио и безпоромно! П отомђ и тб 1 се смрти неморашЂ болти. АлександерЂ НиколићЂ.

СРБРКЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ. Ко ити, сустане. Шта ће курнкЂ на пазарЂ. У лисице се кожа незна, докђ неизиђе на пазарЂ. Др§ће ко Фуруна. ћуш' магаре. атЂ на место. МагарацЂ носи, а атЂ еде. Пусти зелБОва на огнвиште, онђ ће и у лонацЂ да завири. Да пусте кусонш подђ пластЂ, одма 6 бх му репЂ нараст 'о. ПредЂ зору се обично мрзне. Уплашена бака затвора врата. Сто се добра често за еданЂ часЂ забораве, а едно се зло више година памти. Нашла врећа закрпу. бдна ластавица нечини пролеће.

иг ПоаоввН. енои КнБигопечатнђн у Београду.