Подунавка Београд

Л-° 1«.

БЕОГРАДУ. Веограде, игћздо соколово ! С иднои-б крвцомт. н-ћгда окупано, Многомт. манкомЋ горко огмакано ! Днжи мн се , дијки садт. наново , Славант. вазда , данго и у ноћи, Богљ тн 6бш слогомћ у помоћи! К одђ тебе се, мнло добро мое! Ето р-ћке све с^астаго наше; •Тебе виле славомт. ов^нчаше, Небм л' Богт. дао, да кодт. твое Састану с' и срца наша веће вдномљ! само слогомт. болћ среће! А када е вћчна одлучнла Судба, да те наново понови: Буди граде! нама међ' градови , Што међ' зв&здам' даница е мнла ; Будн роду нза зоре сунце, Да разведриш-в славннске врхунце! Нашег -Б кола буди осовина О дб лгобави и одђ слоге свете , Да намт. едном -Б наконт. дуги тмина Онетт. сине сунашце просвете! То о! то е, што ти, граде 6-ћлБШ, Бапп. одт. срца сватко данаст. желн I Лгобивои.

ПРЕПРАВА 3 А СРБСКУ ГРАММАТИКУ. (Продужен!в.)

III.

Скоропрошавше пвсовршително ображава се такође по правилу одђ неопредћленоп. накло-

нен!н, и по изнтјго одђ настоећегх. причаст1а глагола' на сти, зти и ћи. Тако избацугоћи а) ти неопред. наклонешго: зваги, пијгк, гин ути, кл ети, и т. д. ображава се: — .' —• смо — . — сте — . — ше. в) ући настеећемх. причаст1И): мет^Аи, гризуАи, едуАм, идући, и т. д. ображава се:

о е е

— осмо — осте — опхе.

Прил&чате. Глаголи на гући и кући претваран) у 2. и 3. лицу един. е на ж и к на ч; н. п. жегући — а;ел;е; вукуАк — вуче, и т. д. IV. Давнотгрошавхџе совршително ображава се О дђ наклонен1н неопредћленогг. совршнтелногЋ. Но у овомт. случаго треба разликовати: е^н ово последнћ време просто или сложено \ изђ едногљ одђ слћдушћи предлога': до, ис, из \ на , над, о, об, од, ода , гго, под, тгре, пред, при, про, рас, с, са, у, ус, уз, з, за — и наклонешл неопред. несовршителногт>). 1. Одт. сложеноеЂ накл. неопред. соврш. обраагава се > Давмопрошавше совршително онимђ истимт> начиномт., као и време настоеће; н. п. ОДЂ

трчимЂ вадимЂ ЧИНИМЂ бхемЂ

ДОТрЧИМЂ извадимЂ начинимЂ надб1емЂ, и т. д.