Подунавка Београд

18&5.

ОТПОРУКА гонлчки - превосходноме господину ТОМУ ВУЧИћУ ИЕРШШИжУ, ВОИВОДИ ОДТ> СРБ16.

ОК Вучићу, асна славо Србу , Врла дико и свему Славлниству ! Нером-писне нашто ти дипломе? Ко те чуе, и ко те гођ' знаде , Хвала му в на -сред -Б срца твон ; Т омћ нетреба пера ни хартЈе, Него правда, изаслуга знана , Правда пнше, а заслуга каже, Харт1л е срце одђ народа.

I. Н.

ПРЕПРАВА ЗА СРБСКУ ГРАММАТИКУ. (Конацг.)

V.

Скоропрогиавше совршително ображава се по онммђ истммђ разликама као и Давпопрогиавше. Тако скоропр. совршит. узима окончешн скоропрошавшегЂ несовршителногЂ у случаго кад -б се оно производи | одђ наклонешл неопр, сложеногЋ, као н. п.

лгоби' туко' би' ломи'

полгоби' утуко' преби' сломи' и т. д.

КадЂ се пак-в скоропр. соврш. производи одђ наклонен1 - н неопред. простогт, , онда се обралгава по слћдугоћимЂ правилама: а) ИзбацугоЛи ти , као: доспегк , коснугм, бацигм, и т. д. накл. неопредћленомЂ, додае се: — — смо — . •— сте •— * — ше. б) асги и езгм, као: спасги, довезгм, и т. д.

о е е

осмо осте оше.

в) гн ути и кнути• као: сти гнути, такнути и т. д. го', же, же — госмо, госте, гоше ко', че, че — космо, косте, коше. г) даги, зегм, есгм, као: продагм, узегм, повести , и т. д. — до' — досмо — де —■ досте — де — доше. д) Аи , као: доАм, на ћи, си/ш, и т. д. •—• ђо' — ђосмо •—• ђе •—• ђосте — ђе —• ђоше. е) неги, као: однегм, принегм и т. д.

со се се

•— сосмо ■—• состе — соше.

VI. Наклонете повелително несовршително ображава се одђ настоећегЂ причастјд по правилама, кои слћдуго: