Подунавка Београд

ха прив^кла се. И кодђ свјго ти одлива славннски грана опетт. в едант. свеобшт!« значаи, о едномЂ пореклу свћдочећш.

Славлни имаго много пТ.сама домаћи, срдачнм спћвова , на разговорима и веселдма нћванв1. ИСиве су у нби, и на нанвишемЂ степену игре и радости , и ни у еднимЂ лшбавиимЂ пћсмама нема толико чуствителности, нЈнжности и огна, као у славннскимЂ. 1 ошђ за наинов1л времена, кадЂ су Руси Енглезима , Н1 .мцима и Французима у поез1и посл ћдовати почели , сачували су нехотице у спћвима своима ону лгобку прјдтностЂ и угодноств, оно красно простоте чародћиство, кое се само изђ д^ше славлнске излити може. Премда у пћсмама говора полбскогђ , ческогђ , рускогЂ и србскогЂ више нагомиланм согласнм писмена око застрашуго, зато опетЂ таи самми говорЂ, кадЂ се устима произнесе, мило и лгобко уву пр1л. Но то ше тежко изнснити. СкупЂ, кои се изђ наитврђи согласнвг писиена саставлћнЂ бшти види , наипр ^атшл гласоударен1 - н у себи садржава, кон се у народима атинско-германскогЂ порекла неналазе. Говори народа порекла славанскогЂ имаго и више таковм одзива. Силнимђ, но неугоднимЂ пригласцима нарћч!л, изђ смкгпе латинскогЂ езмка сђ германскомЂ рћчи поставши, немогу се назиачити изобилни славннски нарЈ .чјн гласоумћрци (то(1и1а-се), гласоумћрци наглећи, кои се ту урођену свошстб у себи имати чине, да се лакше увомЂ схватити, него ли прнгласцима написанимЂ означити могу. Међу нарћчЈима славлнскимЂ говорЋ србскш заиста е наизвучн1и, за пћванћ наилћпппи, и у разкошнимЂ изрази:ла наибогатји. И сђ наиманћ рћч!и може онђ изразити разновидна осћћанл и желћ , страсти и сласти , радости и жалости душевне. Пуноств и сила , н Кжностб и прЈлтностБ, простота и невиностБ анђелска, мекостб срца и ммсли ватрене, суза и пламеиЂ представли се у дивнимђ спћвима колћма србскогђ. Нема заиста умилнш , и за душу и за слушанћ дражји спћвова, него што су народне пћсме србсие. Ученми СрбинЂ ВукЂ С. КараџићЂ издао е србску писменицу, рћчникЂ и збирку народнм пћсама. НћмацЂ Нковђ ГримЂ начин10 е. изводђ изђ писменице, а Полкинн нека подђ именомЂ ТалФи тискомђ издала е неке одђ пћсама Ка-

раџићемЂ скуплћнм; но нико нт тако позорлбиво , лгобопмтно око свое обратш на простонародну М^зу србску, као баронЂ ЕкштаинЂ у часопи1-у свомђ. Србкинћ свуда, а особито у Срему и Банату спћванћмЂ лгобавнв1 пћсама радо се забавллго. ј! Г зђ тамбуру пакЂ или узЂ иакву нибудЂ справу свирагоћи, пћваго те нћжне, невине идидиле, пуне живости и лгобкогЂ весела. Ту звуци кинећи чуствовани и огнћиве страсти одзиваго се, ту опетЂ стремително ватрена клетва на невћрнина полеће , и изђ савршеногЂ уживанн благости и слаткоће предае се пћвачица туги, надежди и смрти у наруч1Л. ЧистосрдачанЂ, миранЂ и пр!нтанЂ е природнми СрбинЂ ; но кадЂ га гн Квђ подиже, ту пламтећ1и жарЂ и огнћноств нћгова напунлва ужаеомЂ, а тихо струна жуборенћ и угоднми I спћвЂ у буру прелази. Оружани обмтателви гора старе свое гонаке и просте рапсод1е мћста пћваго, у малу, струнама снабдћвену справу, свему народу србско-славннскомЂ своиствене гусле свирагоћи. Но волшебни спћви ти само се у Босни , Ерцеговнни, Србш и Црнои Гори разлежу, не пакЂ у краинама одавно цивилизацш полунћмачкои и полуталшнскои подложиима. Тежко е границу положити међу лиричкимђ и гоначкимЂ спћвима Срба. Епопее србске , или болћ дуги одломци повћстш гоначки брзо на оду, па и на саму драмму опоминго. У балатама нешто ешиско лежи. Свуда као у Омеру полажу се придевци (епитета) како худећи, тако и хвалећи, а као што Грци у Ил1нди у почетку и на концу битке мећу стално слово Ецхггц1(бес, тако у пћсмама србскимЂ ствари славне, ирасне или пр1атне другч1е се неназиваго, него бћлима. 6 ли чудо дакле, што е и Богђ ј Срба б!.лми, царЂ бћлми? СветостБ и неви! ностб Славнни уобгпте сђ понлт !емЂ бћлости означаваго. Море у Срба свагда е синћ, срце увћкЂ ра остно, а голубЂ бћлми. Лгобав/. братсна, а особито узаимна оданостб брата и сестре кодђ Срба е нешто свето. Велика е жалостБ кодђ нби , брата неимаI ти. У пое31и србскои кукавица е вћстница несреће: една одђ повКст^и нбиовм прича , да се нека млада дћвоика одђ жалости за изгублћнб1мђ братомт. своимђ у ту птицу промћнила. Чимђ дакле Србкипн, коти е братацЂ умро, кукавицу чуе. у плачЂ се погружава.