Подунавка Београд

С лнкб уживаго Срби гди се самЂ налази; али размћрт> и ритму чуваго вћрно. Као што кодђ Гр«а гонаци п<1 Д 1ј упливомЂ вмши богова стое, тако се исто ово и у епическимљ сиКвима србскимч^ видити може; а то су наивише таине 6мт«г>сти , као Впле , те нрекрасне банице дугокосе, у танкомЋ бКломљ одКлу изт> облака у вКтру л «теће, кое се ружичпммЋ см К чомћ на мнака осм^ваго , сада су страшлћнве , садг. доброчиие, сћваго муинма и громовима, мутне збЈнго облаке , провађаго сунце , крвавмм-ћ даждом-б поииваго полћ , гди ће битка бмти ; пропаств ствараго гордомљ презрителго, угрошаваго издаици, придодаго срце шнаку, ободраваго га кт» дћлма великимЋ, на благодарно потомство указугоћи прстом-в овде на гробу, кои се падшем-ћ гонаку отворити има. Пловитба ш.ина е по вКтру нагла , као лет-в облака , као блескљ мунћ и бћгљ живота. П одђ таиимт. упливомт. долази херои кђ дћлма великимЂ и слпвнммђ; а чимђ храбра деоница нћгова штите и оклопе непр1ателБСке порази, разлеже се већ -б слава о тоначтву н 1. говом-б по гора и долина милоспћвие СрбЈе. Таконвш -б иачиномт. шири богатолиственми духг. поез!е србске све далћ и далК гране и круну сво1о , цвћће и плодове издае , кои ће заиста, кад -б се поглед -б лго 6 опб1тлбивм испмтателн сб красотом -б ш.иовомђ изближе упозна, удивлћн1е н почитан1е свћта на себе обратити. У Пришови 27. Марта 18515. I. И .1 и ћ б. У Т Ђ X Б У В Е Д И И НЕСРКћИ. (Изт. Фраицузке кнвнге: „Ргјтчрек Р1и1о8ор1п^ие8.") Велите да сте несрећнн; но треба намБ безпристрастно испћ!тати , есте ли доиста такови. — Дозволнте ми то испмтати, и да заедно нређемо и изслћдимо разне степане беде. Наиире васЂ пмтам Б: бсте ли болестнн? есте ли гладни? е л' ваиЂ зима? есте ли подвргнути подт. лрамБ невол4 и робства , или сте изложени оскудици прве и иаивеће иотребе, или опасностн лишити се ове , ако небудете могли више исдржавати мучнми радЂ? — То не, одговарате ми; будући е ово судба простогљ

иарода. И н велим -б да в тако, ио и вм ћете признати, да су и ови прости лгоди, ови работници, овн робови, такође лгоди као и вб1 ; да и они имаго с*б вама исто порнкло, исте страсти, иста права на срећу, и више од-б три четвртине рода човеч1егБ за срећне држало бм се, кадт> бм оне могле уживати та преимућства , код вм ни у што нецћните. — Ако вм оваи редБ лгод1и надвишавате, благодарите Богу, што васг> в постав1о вмше равновћсј« оногђ обштегљ благостанн, кое нанп. родБ уживати може. Но оснмб обштег -б станп и положенл, има поособност1и печалнм. — Вм велите да васБ е природа снабдћла свачим -б , што вам -б е потребно, но станК ваше да вамг> иие сходно. То е чиста предразсуда! Оно е ваше право стаић, у кое вас -б е судба наместила и кое ваша личностб опредћлнва, а не пепео ваши дедова, ерљ мера истогђ ние ова, кои бм могла бмти, већв она, кон постои у самои ствари, и иемогуће в да вм нигда нестоите ни вмше ни ниже. — Нетреба свагда да зактеваги, да морамо 6 б1ти оиогђ истогђ реда, у коме намв е бмо отзцђ. Ако вамЂ с судба, коши се допада оно узвишавати, што е низс ;о, а оно понижавати, што е високо, дала манћ блага, и манћ моћи и власти него отцу вашемЂ, то вамЂ е она онда означила ниже достоинство, према коме морате сесаобразовати; а свакш се може номоћу поредка и дћнтелности обдржавати честно и сходио евомЂ стани*. Онаи снрома , кои исходи одђ богатогЂ нлемена, у строгомЂ см^слу, нема више права на богатство и изоби .нв н -ћговогЂ отца, као што ни онаи владатели, кои изходи ма одђ како низске породице, немора бмти низакЂ као нћговЂ отаг^Ђ. (Продужен!« си-ћдув.)

С М Ђ С И Ц А. Берне е писао изт> Шгутгарта 19. Фебруара 1822. год. о Берлинцнма: „Врло е вмсокоуманЂ народЂ; насЂ изђ кпкнм нредћла са наивећимЂ ирезиранћмЂ гл -даго. 11 опетЂ шмђ прекоцћле године нп еданЂ за.нн аићЂ скорашнћгЂ меса у уста недолази, онн се са насол ћнимЂ ммслима питаго, сасвимБ тавне ноћи кодб нби никадБ нема , буду!ш да се са сћверномђ свћглосћу служе. Тако се чрезнмчаино са своииб просвћп1ген1емБ поносе и са заклетвомЂ потврђуго, да е ФебусЂ бранденбуржкш 6 огђ . Они су некога рода Французи , али зачинћни, или укиселћни." 6. В у к а и л о в и ћ ђ.