Подунавка Београд

обично га чине ман ћ срећнмм -ћ , него што су и сами нЕговн вонници. Чини се да бм требало да в ласкателије за насљ преузходити евое станћ, него налазити се у онаковомћ , кое насг> преусходи. Ти господари, или та одношенјн , одђ кои вм зависите, есу или разумне особе, #ли Још1> вћронтн1е створенл веома неразборита и неслћдовна. У првомт. случак> треба јК почитовати; а у другомћ нема ни бдногђ човека , ст> коимђ небм се могло ма на кои начин-в живити и саобраштавати, па и саме погрешке нћгове на добро обраћати. Почните ослобађати се ове гордости, кон се лако вређа, и ове к^утоће, кон се буни: принуђаваите друге кт> почитанпо вашишђ доброд1 >тел1>има, кт> увагкенјго вашимЋ способностима и душевннмЂ даровима, к-в учтивости вашимЂ одличјлма : противоставлиите еднакоств своелшбЈн) и окорности, добре поступке рђавммт>5 бдагоств гкестини. Стараите се познати карактерљ ваши предпоставлћнм, ваши супарника или непр1лтелн: учите се попуштати, кадч> е одпорх> и обрана суетна : разпростирите надт> вама подручнимт> прЈитна осећана , н!,иова ће ра" доств и васт> веселити. Онаи, кои неможе у млого послуЈкити, мо;ке у нечемт> обвезати, или поне мозке и зна шкодити. —- На последку у вашемЋ станго нсно означите себи добре стране, кое вамт> оно представии; аи опасности, коима вамт> оно грози ; даКте себи рачунт> о вашимт> предузећама, о нашнмћ надеждама; начертаите себи сврт> тога планЂ како ћете се владати, кои кадЋ еданпутљ као добро разсуђенЂ утврдите , останите му са спокоиномђ сталносћу верни, упраиЈнлвагоћн се непрестано у ограничешо свои потреба по суразмћрности нашегЂ имућства. (Продужешн сл^дув.)

НЕУМОЛВНБШ СЛУЖИТВЛћ. Тћлохранителв Фридриха II. едно готро у четири сата уђе у собу кралћву, да га по налогу вћговомЂ пробуди. „Пусти ме, да шштђ мало проспавамЂ," проговори кралБ, „10 штђ самв врло санлвивЂ!" „„Ваше Величество мени су заповћдили, да у ово доба дођемЂ!"" — „Но шштђ само четвртв

сата, кажемЂ ти." — „„Ваше Величество, ни еданЂ минутЂ више, четмри е сата куцнуло, и већЂ е време , да Ваше Величество устанете."" — „Добро," рекне кралв устагоћн изђ постелћ, „тм си валннЂ човекЂ, драго ми е, кадЂ човекЂ свого дужноств точно изпуннва." Д. АврамовићЂ. НАДГРОБНБШ СНЂВТј СВЕТОЗАРУ 10ВАНОВИћУ. слЈшателго иудролн>б!н.

СадЂ представлнмт. ево св-ћту Тугу срца за садругомв, Коме грозна смртк укнде Бмће св-ћта овога. Зашто смртн неуважи Малолћтство Светозара, И нћгова ума даре, Кое рано прнбавн? Лхђ , рано ли твои дарн Светозаре изчезнуше, • Рано л' преста твон звћзда Лсно свљтлнт' ва небу! Сворбнн твои родителћн Доста труда поднесоте, Док'1> ввдоше теб' еданпутг У луговм Парнаса. Тм на-едномт. взчезну шмт,, Лсна зв-ћздо взч> наруч'н, Баии, када се радоваше Да шмт, всно засЈнШЂ. Ст. тобом-в и-11па нзчезвула Надежда е отечеству, Кон> твогт. му младогт. ума Врстни плоди дава 'у. Светозаре, маискш цв-ћте ! Одсадт. тамо века буде, Кодђ престола неба цара Твогћ живота награда. Павле Пе тр о н! в в ић ђ , Слушателћ Поетнке.

НОВА КНћНГА. Заробл$на Милка. Изворно драматическо сачин$ше у три раднА одг Александра Павловића Велеможића. 3 Новомг Саду, писменм вдове Ка. тарине Лнковићг 1844 год. —• На 8 - ку, стр. 71.

Издаво в печатано

УчредввкЂ МилошЂ Поповнћ-Б. у Правнтелственон Кнвигопечатнкн у Београду