Подунавка Београд

91

родско благополучје и бол-ћ живлћнћ и бризнимЂ и раоотамЂ, како и Богт> знаде, и како ћете и вм свиколицм до мало времена знати и виђети. ИзванЂ тога наивмше ве свакоега молимђ, и све истинск1ем& Богомђ вседерЈкител ^мђ заклинамЂ, и тежкш Боа!1и и ваздашнћји аманетЋ чинимђ и оставлнм-ћ: да церковпо добро и имуће, ђегођЂ е какво, нетиче нитко иикада за васЈи св 16 тђ , и за сваку вашу срећу и поштенћ, и да ми свако церковно церковно челнде, калуђере , ђакове, и слунштелћ мое и ваше пазите и держите, како самћ ихђ н истбпЧ вазда паз10 и дера«ао , особито моега Иванчика ; а н на мое мћсто наслћдникомЂ УправителћмЂ и чувателћмЂ одђ свега народскога, церковиога и моага чинимђ и оставламЂ смновца лшега Томова Радивон Петровића, у коега се надамЂ да ће бмти човекЂ одђ посла и одђ разума, колико е преблапи отацЂ небеснни благоволЈо подарити, и коега Богу и Цару нашему и свему народу Цериогорскому и Бердскому за Б1ека препоручавамЂ св 16 мђ серцемЂ и свомђ душомђ. Наипосл1едЂ 10 штђ нешто да ви кажемв и избистримЂ , о браћо и народе ЦерногорскЈи и БердскЈи! иу чуите завазда и узнаите одђ мене, кои ве шесамЂ никада лукавјо , и на злу срећу никога навод10, при смерти мокш обнвлгоемЂ вамЂ и ову Бониш истину, како е ђетко лакомми на лаФу Мошковску, а не засл}'ишвашћи е, ммсл10 и збор!о , да н изћдохЂ све и браћи под1елихЂ , штогођЂ новца изђ Рус1б одђ Цара народу доходи ; ема се свакш вара и гр1еши у то, и л васЂ вћрне и поштене овЈемЂ путомЂ, на кои ћу за дов1вкЂ, свакога ув1 .равамЂ, да одђ све лафе Мошковске, како се говори, ништа никудЂ дестрегао шесамћ, но ето е ева у готову и на гомилу, и да е она одђ Цара мени на образЂ и на располонЈеше по мо1емЂ молбама дата, а на ползу свега народа Сербскога , него да те новце ни в безЂ велике преше и наивеће нужде непенџамЂ, како и ијесамх. иикудЂ ни динара, до што самв на кулукв, докле га опета силни и безумни лшђи неразвергоше, за кое л чистђ остаемЂ безЂ приконса предЂ Богомђ и предЂ лшдма. ПакЂ самв н и за те иовце нашему Цару и Покровителш писао, да учини оиђ ка' за свое аспре какву хоће паредбу , и одговор!о ми е, да ће своега ОФИфала овамо послати, кои ће и те аспре пршмити и харчити на судЂ , кои ће онђ поставити у иашу землго, и моа е наивећа ранна на серцу, кого ћу и у гробЂ

однјети , што л то јоштђ недочекахЂ за моега живота, како смо сви жуђели виђети. Ако бм се ко нашао у народу нашему, да непршми ове мое потонћ р!ечи и преп»)руке за истините, нли ако пе бм све тако послушао, како ова кнвига изговара, него бм какву смутнго и раздорЂ међу народомЂ усуд10се чинити, словомђ или дћломЂ, тога свакоега, ко бм гођЂ опђ бмо , м1рск1и , или духовнми, а на самертнми мои часЂ вћчноие проклетству и анађеми предаемЂ, како н ћга, тако и нћго†родЂ и породЂ , да му се и трагЂ н домђ ископа и утре! Исто тако да Богђ даде и оноие , кои 6 б 1 васЂ одђ вћрности кђ благочестивои и христолшбивои РуСС1И отлучити поискао , и свакоему , ако бм се кои одђ васЂ ЦерпогорацахЂ или БерђанахЂ нашао, да поммсли, отступити одђ пикровителства и па1а на едновћрну и едиокрвну нама Русс 1 го, да Богђ да ак и, те одђ нћга живога месо одпадало , и свако добро временито и вћчно отступнло! Св1ема пакЂ добј)1еиа, вћршема, и конгође ово мое потоић писмо послушаш и саверше, да буде наиусердше мое отеческое и архшастмрско благословеЈпе отђ рода вђродђ родовЂ, во вћки вћковЂ! амннЂ. На Цетинћ 18. Окт. 1830. год. Сво!Омђ рукомЂ подписао: (\1. ii.) Владмка Пеглр-1,. Повел ћ(пемЂ бго Вмс;окопреосвнпЈ,енства Господина Митрополпа Чериогорска Петра Иетровича иредЂ смертв его нанисахЂ СекретарЂ С и м е о н ђ М и л у т и н о в и ћ ђ. У Т 1Ј X Е у в к д и и н е с р е г> и. (КонацЂ.) Има безЂ сумн I. станн ужаспо беднм : али мОЈкемо, кадЂ душа пати, употребити оваи Епикуро†лекЂ лротиг .ђ матенн тћла. •— Ако су патнћ сносиме, треба 1и сносити: а ако нису, оно ће скоро заедно сђ нама преминути. — Вм сте несрећни: — само ! ошђ неколико тренућа! па више нећете бмти такови: благодћтелна смртв истина долази вамЋ лагано у помоћг.; но она вамЂ се непрестано више н више прибли-