Подунавка Београд

мапћмЂ народу у поданстпо и службу паде, и пропастЂ одђ себе неодби? Главнши узрокљ томе треба у нКга самога тражити, и у свађи, кон му е одђ искони нравну честитоств црнила и црни. Одђ саме нарапи Славнни су се саио за властиту особу и имаи1. бринули , па га на све потоике на равно делили , а ту е лезкало семе, да владаоци почепши землш кано баштину свонз сматрати, стану е и делити међ' децу свош. На таи начинЂ све већма и већма домовину комадамћи, изЂ негдашнви суграђана и землдка постану еданЋ другоме туђинци; начелници , а за нБима и поедини лгоди , и онако већт>, само за домаћностг. прионувши, све већма су се едни одђ други клонили и индивидуализирали. Одтуда постае свагда самоволвство, колико Л10Д1& толико ћуд!и, и узрокЂ е у безумлго и малодушго, кое се, као што треба, за срећу ни садашнћга нараштал ни потомства незна бринути. То све и сваио нужно трвенћ у ашвоту чређе у раздорЂ и неслогу. У распрама своимђ незнагоћи посебне страсти и ватру угушити и 10гунство сломити, нису ни гледали на свеобште ствари, нису се могли сложити, а ни кђ дружтвеноме, вашеиЂ државномЂ животу дићи се. Томе ЈоштЂ приступа и лако приманћ изванскога утицаи, изђ кога се узрока при свакоме предмету незауставлн ка<Ј што бш требало. То е отворало врата подражаванго и неразборитои лгобави за туђину. Одкуда е мло1-има туђЂ езмкЂ , туђи обичаи, туђЂ животђ, туђЂ лебЂ, туђЂ господарЂ — милш одђ властитога и домаћегЂ, а уобште „суседова крава више 1 имђ млека дава." — То безумлћ и то чезнуће за туђинствомЂ есте 1имђ семе св1го беда. Но то 1имђ башЂ бћ1нше школа, гди бм, окусивши плода одђ тога цепанн и блуденн, спрали нечистоту са значаа свога, и тако га обновили, и у снин1емЂ нег' икада лику показали га. Народе само то Ј'чи, што 1 имђ шкоди, и собствена несрећа наиболи 1 имђ е наука. 1)орђе ГоиславЂ ii о п ои н ћ ђ.

ПРНЛОГЂ ЗА ИСТОРШ СРБШ. НАЗНАЧЕН16 СЕЛА ПОДЋ КОММАНДУ ГРБОВићА. БунчићЂ , Петница , Кланцм, БелошевацЂ, " ч^чнћт,. Ш\шаока , ђурђевацЂ , Раико-

вићђ, СтанковићЂ, РадобићЂ, М1'онице, Клгочђ, ТонићЂ , ПашгрићЂ , ГабановићЂ, Вртиглаве, МалћвнћЂ , Кошарице, Ракари, Вировци, СтоишићЂ, Маркова црква , Радковцм , ПепелевацЂ, МушићЂ долбпш , МушићЂ горнгЛи, ДучићЂ, РачевићЋ, ЛаиковацЂ, НаномирЂ, ОодорииЂ домђ, Рошнановнћљ, ЛичићЂ, ћетеиовци, БабаићЂ, Велишевци , Славковица , Каднна лука , Ржанице, Палежница, Гуница, Попадићи , Берховци, Планииица, Лаиковацљ, СтуганикЂ, Бриезћ, Осћченица, КрчмарЂ, ГолубацЂ, БуковацЂ, МратишићЂ, Шотковђ долђ , Робае, Врело , ПриезникЂ, Бачевци, ЖабарЂ, Зарубе, Равни, Ковачице, Бра^ неговнћи, Драчићи, ДегубићЂ, ГрадацЂ. Сумма 66. села. Сђ тммђ ћешЂ селима коммандирати, и рачуне отђ свашта даватн, а у договору и соглас1го сђ Г. Пр отомђ Воиводомђ бфремомЂ, и КедићемЂ бмти, свагда ће вамЂ едне заповести долазити, и понаособЂ како за воину, тако и проча. И у договору сђ кметовмма Валћвске наХ1е да оградите 5. мензулана, едну у Валћву; другу у Палеа;у; трећу у Убу; четврту у Боговађи; а пету на међи Шабачкои и Валћвскои на Усгћу. За тш пегЂ мензулана отђ иах1е да узмете у сваку мензулану по 4. конл, и узЂ те конћ по 3. мензулџ - 1е ; за те конћ, и мензулџ1б раиа и плата отђ нах1е ; да уеданпутЂ уредите, што ће имђ за годину требати, како за право вм сђ кметовмма нађете. Да уредите у свакомЂ селу кнеза сеоскога, кои ће са селомЂ оградити кошеве, и амбаре за десетке ; и вамЂ рачуне давати, и да се не мешате у свештеническш духовнми чинђ , коима има митропо.птЂ да суди. А свештеницБ! и калуђери у м1рска и военна да се немешаго. Вм пакЂ гди се кои у судЂ позовете, да одма отидете; а за млађе што кои гди учини зло, похара, или што буде, да га имате предати суду у магистратЂ; кому магистратЂ пресудити не могке, они ће онакове слати у Совћтљ. А особито за свашта да авлнте како мени, тако и Совћту за зло, и добро. Завиств и противностх. међу вама да небуде; а кои бм се еданЂ другому противт, да ће морати отвћтЂ дати: и за свашто огђ Совћта