Подунавка Београд

С О I I 6 Т Т» Н Л И М БНВ1И ДАНЂ НћговогЂ Вмгокопреосвзшенства, Господина Лрхјепискона БеоградскогЂ и Митрополита цћле Срб1е , ПЕТРА 10ВДП0В11&А.

Иреходннце о! небеене слане, Рунна зоро нанекога памт. дана, Сплет '1» што т' красп одћ цвћћа узбрана И зђ градине Ием.ншћа Саве; Твон зрацн поирчпну даве, По дну ств!да ова тражи стана. П е т р е, днко сљ неба намт. послана , У Вћ1снне што насЋ дижемгћ плаве, Пие данкст. свуда ти се днчно Срба сплнон у пћсмн прелнва, Срце ст» душомт. што нзводн слнчно. Одн тирана што виш' стрепнт' неће Силну радостћ Србкннп ужива; Са дна срца Т еб и бере цвеће. У Београду 29. !Он!а 1345. А. О. К. Д е с ii ii и р о в ii ћ Ћ.

ПЕР10ДЉ СЛАВЛНА. (По Булгариву.) ЧовекЂ има двопко суштествованћ: духовно и зелшо. О првомљ мм неговоримо, а второ принадлеаш земншмЂ иаукама естествозианго и исторги. ЧовекЂ, разгледиваемии као тварв земна, сашиава особито суштество на землх>и; л!Оди

свпо страна и раз .шчнога происхођенн образук> говечество. — Оно се , подобно сиима земнммЂ породима, раздК .ное такођерЂ на тсороде (гасев) , а породи иодраздКлкио се на племеиа илн покол&пп. Разлика е међу породима и племеиима очевидна и песпорнма. Породн, Монголск1н, КараибскЈи (у Америки) , Негра и Европеица*) , разликун> се боЈомЂ коа ;е , власима, па 1он1Ђ и нћкима одсенкама у иутрашиомЂ устроиству, у Форми кост110, у разрезу очцо, и т. д. Племена такођерЂ разликуго се међу собомЂ бојомЂ козке, ФИ310Н0М1ОМЂ и саставомЂ тћла. —- Характери различнм порода , па јошђ и племена, оштро су озиачени и неизглађиваго се вћковима. Грци , по гманинама и долинама своима и садЋ су ти исти, што су бмлн у времена Омировска , а градсии шите .ши и садЂ опомишо ху л 1.н1> Рнмллна , бмвше пословицомђ старога свћта. — Итал !анск!и пукЂ у Калабрнг, па 10шђ и у самомЂ Риму, таи истбп "! е бмо у цвКташГте време Реиублике и Импер1«;. Основие черте характера нису се изгладиле у честнимЂ и добродушпимЂ Германима, одђ времена Тацита, а Галлн у многоме оправдат, садЂ, хулћнћ Цесара о нвима. Мунгество и ритерсчии духЂ Нормана ни сздђ се ше угасјо у Скандинавш. Просв 1ш1те1пе и образованоств даго друго Форме характеру н природнммЂ своиствама народа , но основаше измћнава се само с.ибшаи&ма порода и племена. Славписно племе прннадлеаш европеискомЂ породу и естг. само мпогомислено међу илеменима образованимЂ, сачинлватће готово четвр*) бстестоословцп в пародопксатеит (етнограФп) раздЂлнпо чокечестио на породе, по раз.шчнилт. степевиаа. Овде су прнведепи, за прнм^рг, главив различитп породи. — Подт. ниеном-ћ европеискогт. поруда а рззум4ваит. породе: трак1иск!и, целтнческш н кавказскш.