Подунавка Београд

114

и вредно е ; ц чудећт-е, г ;ако би мого нашЂ народт» рћчи вредЋ , кон значи обиду , штету ; дати сасвимЂ противно :знал1еиопан1-Ј 1Џне, и важности, прелазимЂ иа ту мнсао , да е овде вредг и вредно узето одт. нКмач, шсггђ. Сђ, или са додае се п<> правилу падежу Тнор. када желимо нт.имђ означити друаство; а када смо ради нбимђ назнаменовати оруд1е , употреблнвамо га безт> овихћ предлога. Тако германисми су , када се по Новинахљ пише: Сђ тимђ ни е ништа помоагено. Са овимђ числомљ заклгочуе се течеше народнога листа. Погрћшно чисдо заменгое са исправлкнимЋ. Чисто србски пише се све ово безЂ предлога сђ или са. Чинови и Редови хтело е битп латинско »1а1и8 е1 ог<1ш 8, но за десетЂ година ни е могло , зашто 8|а1ив значи состожпн &Ге ©{апће, а огсИпев слав. чинови, а срб. редови: и тако чинови и редови рећи ће Чинови и Чинови или Редови и Недови. 1ошг, гоштг, гоште, гоштерг,. Ово е све една рћчв, само часЂ окушена , часЂ продуасена у неколико писмена на свршетку. Сматрагоћи, како говори већа чагтг. славенства, судимЂ, да е гоште правилно , а све дрз'го неправилно ; а у езику кнЂиасевномЂ треба да е све правилпо , н опредћлено. Говпримо безг и брезг. По моему мнћшн) безг. е правилно , а брезг, неправилно: и тако безг тоеа треба писати , а не брезг тога. дарђ и поклонђ треба разликовати : ПегарЂ да Павлу дарг, а Павие учиии зато Петру поклонћ\ еданЂ даруе, а други се зато поклана: и зато треба у кнћиасевномЂ езниу говоритн: ПетарЂ е даровао Павлу кнвигу — или ПетарЂ е даривао Павла кнђигомђ — а не ПетарЂ е поклонио Павлу кнБигу; зашто поплонити не значи ништа, но поклонитисе, значи сагнутисе. Што се простЂ народЂ слуаси Фигурама , кадкадЂ сходнима , а кадкадЂ и несходнима, иа то нетреба гледати езику изобраагеному. Дохитити и захитити, мислимђ , треба на .иЂ пи<:ати, а не доитити, и заитити, зашто коренни глаголЂ , одђ коега се ови производе, естЂ хитити, хитати , и значи хватати, захватити. Умћсто растт> треба писати дубг>, одкуда произилази и цћла дубрава ; а растЂ значи растенћ бег ЗВифб , и може се употребити за славенско возрастЂ, или за Свако раст$ме. Не треба писати трска , но трстка, зашто права е рћчв трстг, и г .ада е мала, трстка. Изгублћно т има се припнсати лагшему изговору, на кои често теа.'и простЂ народЂ и по угодности сво10и, н леп ^ости, и незнанго.

ЖИВОТЂ СОКРАТОВЂ — ТУЖБА МЕЛИТОВА ПРОТИВЂ СОКРАТА. ОБГАНА МУДРАЦА. Н^ћГОВО ОСЈ1 )ЕП 'Б Н СМРТБ. — КАННЈ! АТИНВНА? — СМРТБ МЕЛИТОВА. ^Са французскогт. взђ Свеобштз Исторјв ГроФа одт. Сегвра )

СократЂ се родш одђ створена света године 3533 ; 6 бк» е сннђ сдногђ ликорезца. Критонђ философђ хтео га е учнти звездарству, но онђ е предпоставио науку срдца човечиегЂ свима другимЂ па е учио и предавао моралЂ (нравственоств). Ова наука, кон е преча одђ свиго други, чинила се као да н !е строга, кадЂ го в СократЂ проповедао : онђ е умалио нћну теаскоћу нћговимЂ веселимв духомЂ , и посено в цвеће по путу добродћтелЂи , да га учини милимђ . Удалпвагоћи се одђ софистични лажни израа;ен1н, нћгова су се поученн састанла у разговорима , и пониасавагоћи се у редЂ ученика, кога е онђ учио, показивао се као да се и онђ самЂ тимђ предаванћмЂ наставлао' О дђ питанд на питанћ доводио е свое слушател ћ , те су и сами увиђали лажност*. нбиови заклгочен!л, несталностБ нбиови основополоасенпл и неразумностБ нбиови начала. Више редова философ Ј в породило се у нћговои школи. КсенОФОНЂ, АристиппЂ н Пла тонђ били су нћгови важни ученици. СократЂ е примћромЂ предходио у свимђ онимђ добродћтелБима , кое е оиђ проповедао. Као неустрашимЂ воиникђ одликовао се у Потидеискои бнтки , и млогимђ другимЂ борбама ; као храбарЂ грађанинЂ бранио е угнћтене, а тиранству се лвно противио; 6 бјо е уздржанЂ и умћренЂ, н!е завид1о туђемЂ богатству и раскоши, и свого е срећу у томб почитовао , што е мого безЂ овога бнти. Нешто новаца било е сво ићгово наслћдје, кое е онђ позаимио едномЂ свомђ принтелго , и изгубио га е, безЂ да е поасалио. Архелав, Македонск1и кралБ, послао му е изобилне поклоне , но онђ ш е одбацио , предпоставивши истимђ свого независимостБ. Нћгова добродћтелБ била е тимђ дивнил , што се свагда показивао као простЂ, весео безЂ сваке гордости и страсти. ЦћлБ нћгове философис била е обдрасавати душу у савршеномЂ покого : онђ е нго достиго, и показивао се свагда еднако располоасенЂ и у наиоласншмЂ обстолтелствама.