Подунавка Београд

128

— „ рјасег 11 Гог1е, Сће, соше уеЛ, апсог поп т' ађђап«1опа." Овдесевиди, како Данте саединава асноств са краткосћу и наиго.пт простоту са наидубЈПЈИМЂ осмотрен1емЂ срдца. Нкпа повина страстг. презкивллва свого казнв сг. Неба ; али безт. сваке сенке безбожЈн. Какављ контраст-в нКнпгђ наивишегЂ благопоиучт у среди нигда неминуемм мучен1н, кадЂ она заклгочавагоћи свое повКданћ гледи на свога лгобезника, и повторава у восторгу: ; " '■> """ в ^ие811, сће ша1 с!а ше поп Па б1У180. н Она пакЂ стара се оправдати свога девера одђ свакогЂ обвинеша , да го е онђ прелеСТ10. Сами и незнагоћи ни за какву опасноств, они су читали заедно едну лгобовну исторјго. Гледали су едно друго бледи одђ внутренћгЂ колебашл; али таина нвјове узаИмне страсти нје хоштЂ бшла избегла на неЛова уста: „Рег р1иГ1а1е оссћј с1 воврЈпбе биеИа 1е11ига, е всо огосс1 П У1во; Ма во1о ип рип1о Ги ^иа1 сће с! У1П8е. Описаше двое срећнм залгоблћнм у истор!и бмло е пропастЂ за Францеску. То е 6б10 еданЂ романсЂ о Ланчилоту и Геневри , жени Артура кралл ЕнглезкогЂ: 0иап(1о 1е§-§;етто Н (И81а1о пбо Еавег ћас1а1о <3а со1ап1;о атап1е, (Јиеб11, сће та1 (1а те поп Г!а ( И ушо Ба ћосса ш1 ћас10 1и11о 1гетап1е." После овогђ признатл, она ускорава довршити свое изображен1е са сднимђ повлакомЂ, ко1и го покрмва смуштетемЂ: „0ие1 §-тгпо рт поп 1е§^етто ауапГе." Она неизговара вБшхе н1едну речв! — и мш в садЂ мечтавамо предЂ нама са нћнммЂ оборенммЂ и пламенвЈМЂ очима, кадЂ у исто време нћнЂ лгобезникЂ стои покраи нћ, слушагоћи у ћутанго и у сузама. Данте такође, кош го е довде пмтао , неусуђуе се ВБ1ше испнтивати го коимђ е начиномЂ одђ свогђ супруга смрти предана ; али е самЂ тако обладанЂ сострадашемЂ, да у несвестБ пада. Конс. НиколаевићЂ.

У прошавшемЂ числу С. Н. Листа стои на концу една пћсна Драгинг,и, са надпигомћ: Пого Богу моему дондеаЈе есмљ , исподђ иое подписанЂ « сачинителв Б. Л ммслимђ, да е свакоиЂ ■читателго исте пала у очи краинл нескладноств надписа са садржанкемЂ нћнммг.. За дивно чудо, како се сачинителв исте толико забораеити могао, да у желт.и за певанћмЂ својои Драгинби, позаими надписЂ, кои е садржашемЂ саоимђ тако далеко одђ пћсне, као небо одђ землћ. Шта вмше, по момђ мнћн1к» између надгшса и пћсне нема ни логическе ни моралне свезе. СасвилЈЂ су друге ммсли одушевлнвале Псалмо -пћвца Дав1да , кадЂ 6 у узвмшеномЂ станго душе свое вапјо: Пого Богу моему дондеже есмћ ; а сачинителв пћсне занешенЂ живосћу свое ФантазЈе хоће да присподоби те свете речи идолу срца свогђ, Заиста, ако е ико у избору надписа несрећакЂ бвт, то е сачинителв пћсне на Драгинго по момђ мнћн1го наинесрећн!и. Зато бм му савћтовао , да се не маша тако продрзлвиво у сокровиште онм светн истина , кое сасвимЂ друго опредћлен^е имаго, нити да потрза одтуда речи за тако ниске, незнатне и недостоине идоле свое чувствености, Нмћни уши слмшати, да слшшитђ. Г. П.

0 Г Л Е Д А Л У. Огледало срећо мон, Да теб' небм, л б' отишао, Гдино црна птица пева, Гди е лице евакомЂ црно. Тш м' ободри по лекЂ нћи ПоредЋ бура и таласа, Тм учини, да се оковђ Очаанл са ме скине. Награда е теби сада Песма она, пакЂ и место До иконе СветогЂ ђорђа, Кога паметв увенЂ славимЂ. И л 1 л Захар1евићЂ. НОБА КНБИГА. НорреџГо, жалостно полоргв у 5. дШстпа одг Еленшлегера , сђ немачко†превео Димитрт ЛвраажовићЂ, ЖивописацЂ. На 12. стр. 179. Ово нат в прва кншеа на србсни преведена, кол се на художество односи.

Издано и печатано

Учредникт. Милошђ Поповићт.. у Правитедственои КвћигопечатнБИ у Београду,