Подунавка Београд

132

Илн сЈжан -б, кло робт>, Да варвара 1ошт-б служи, Треба руке да иружи? Веж' отровиа мисли о! За рОДЂ СрбсК1И Н16 то 5 ерЂ да с' у ВБ1с' дигне онт» Судба, п-ћсне вели онт,.

Шта и за србсши нужио родљ?" Дали суров -Б као зверт. Стра'овити нл' церберЂ Или треба као громљ Да с' укаже свету свомљ? Беж' отровна мисли о ! За родљ србскш Н16 то: Што кадЂ у тми почива , НебесностБ га покрива.

Шта и за србсши иужно родт.? Да ли подло ка зм1л Да у свету зас!н, Све што стигне да труе И так' славу да снуе? Веж' отровна мисли о! За род -б србскш н!е то , Што кадпЕ. чело уиива Суза р' неба полива.

Шта н за србскш нужно родљ? Ев' шта велн Ге ни самг, Што но в4чно бди надз намт,: л ВрлБ1н роде за Парнас -Б Чун чрезљ мене неба гласЂ Спомен -Б понес' сад' на путт.:" „Шта и т' сатрло славе прутљ, Што сн пао с' вБЈснне У те мрака долине" „Травурину казаћ' таи Што ти грдн, смрадн гаи, ТадЂ потегнБш светБ1и мач -Б Тан па среће коси тлачт.." Да! треба тн престати: Себе еамогЂ сметати, Себе кввно гледати, Сам' се дићи недати! Па ћеш-Б вЉруи ! ошђ данасЂ Одлетнтн на Парпаст." ! А. Дескмировић -б.

НЕВИђЕНћШ ПРАТ10ЦЂ. Блуди ! И блудп! Заиста е и самбзи споиенљ доволннђ , да све оне сладке наде»кде, коима оам-Б се радо обманвив'о , сва она бурна и пламенна чувства, кои самв грабеж -б бмв о , души ашво представимђ и 'ко бм вКров'о, да исте оне стреде, кое ме лшто ранише, стреле лтбави сад' усамлћном' и неимагоћем' шта пр^нтно и радостно помшшллти , мелемт. приносе. Ово е у себи МнлорадЋ говорш, а невиђенБш н1,говт> пратјоцт., као да му погађао мбјсли , тихо се засмее, одт> части сажалугоћи нћгово блуденћ, одђ части радугоћи се о побћди. Туна , хди е Милорадт. онаке и подобне свогђ ублажегш ради на паметЂ привод10 спомене, сама му Милен1л учини се предЂ очима да стои и запћвне: О гди си прелестна Вило, ово е теби посвћћено место. Овде кодђ Савине водице желила си навћкЂ часе одохновенн па и лгобави време проводити; гди си? СачуИ мое горко риданћ за то 6 омђ ! О! одавно е она послћднћ с' Богонђ остаи, кое ми и сад' у дупш ечи, изрекла , давно ме 6 Залуд' тражишЂ, заблуђенми младићу изгублћно добро, кад' га за времена почитовао ниси; помшсли у себи пратшцЂ невиђенБШ , но и у нћгови очима засине бисерна сузица и одвала се низђ цветне образчнће. Потаинв^и уздисЂ до Милорада бм допрео , да се ни е онђ већ' с' пушкомЂ о рамену оправт 6 бхо узЂ потокђ далћ блудити; у намћри ммслима другш предметЂ изнаћи. II. Будие плачне очи мое Нћне виде свуд' прелести; Но дивотне чари Хлое Оку прете санЂ привести. Хлое, покриваломЂ и стидомђ осћнћна у добоком' мучанго седи подђ гранатвЈм' растомЂ у ладу; покраи нћ едина овчарска друуга спотица као чуварЂ лежи а не далеко одђ нћ у чбуну МилорадЂ гореставлћну пћсму изђ тјн попћва. (Продужиће се.)

Учредннкт. Милошђ Поповићт.. Издаво и аеотаво у Правнтелственои КнБНгопечатнБи у Београду.