Подунавка Београд

143

сак}П10 и нТ.му лоднео , као што е и назвшословме рКчи изн Основпе Филоооф 16, кое е редовнми ЧленЋ Г. ПроФессорљ К. Бранковићт. слоиПо и израдГо, овм' дана пршмило, о конма е у последн- Кмћ свомг. зас1>дашш опредћлило, да 1и ПОЗН1К прописно у посао узме. У овомћ се тримћсеч1го догодило, да е више н1>и одћ Господе редовнв1 Членова одсуствовало, — едни су приликомЂ шиолскогђ годншнћгЋ одмора, други по другоИ причини, приватнои или слуа:беноб, путовали —, и ово е еданЂ одђ главнм' узрока , зашто нису редовна засћдашн, кон е Дружство зато време држало и држа ги могло, више плода и матер1нла за данашнхЛи нћговЂ састанакЂ принела.

НЕВИђБНБШ ПРАТ10ЦТз. (КонацЂ.)

Овде имђ прекине говорЂ мн 1> нимб 1 и слуЈкителв у ловђ идућегЂ дружтва нћкогЂ ! Оваи сасвимЂ озбилвно и СЂ пуномЂ понизносћу окренувши се Хлои рекнед „Мабаше! Л ^оиа а11ег регЛге се раилте (ИаМе" а србски Хлое философу каже, да е подпе и да мора ићи, сутра да ће за у Паризт> кренути се, но ако жели сђ нбомђ се састати , да може у вече овде и овде. Као Голубица што прне у воздухђ и летећи сунца зраке упивши гледаоца засенлва очи, тако е она изненаднммЂ одлазкомЂ пћму изгорела мозанЂ. Исто вече , но у другомЂ царству (да л' царетву Фантаз1е? не, но одђ истине) венча се МилорадЂ са • —■ едномЂ у покривало замотаномЂ богато обученомЋ игенскомЂ. КумЂ, стармн сватЂ и сви кђ тои торжественности нужни присутствоваше ; како е то могло бшти, ХименеусЂ не авлн. V. КоиацЂ д&ло красн. Милорагт. у Паризу. Као у волшебнои палати искићенои лепои соби онђ седи кодђ пенџера, чита брачнвш уговорЂ, по комђ положене новце 12.000 Франка сме употребити по сво10и ћуди , а после да има право , потрошивши ш) женинои милости припасти у свако доба; нешто е намрштенЂ , а нешто разселнЂ ; напоследку потаино у срцу на Милетго помишлигоћи узевши гитарЂ у руке свира и пћва: Тебе лк>бит' — раиске сласти! Раи одђ тебе лгоблћнЂ бмти,

По.иобци су т' Зевса части , МелемЂ срца лековитми. Свћтле могђ су жића стазе, Ока твогђ гди погледЂ стиже; Звћзде неба хитно слазе, Да с' зеници твоши ближе. Да л' ипрашне мртвв! кости Подижу се изђ гробова? У плаканго ил' милости ГласЂ кздђ чуго твои слова. Сладкозвучни твои гласи СрећномЂ коме нћжно сборе, Лгобве пламенЂ у таласи КадЂ спроводи твое взоре: Лепе весне теку дани , Ведри трепте своди плави , Сунце стае на путанви, Сревностл. свого да изнви. Давно желвнвш взорЂ ми враћа Путе кои ми освћтллше, Да у тами часЂ прилатми ЧасЂ не мине среће наше. У таи часЂ и Милешн садЂ безЂ покривала за обадве руке водећи дћцу свого, 'праћена одђ Господара супруга свога, ступи у собу и зачуђеномЂ Милораду облви, да е она сестра н1>гова одђ тетке, да то ни сама ни е знала пре него што е запрошена одђ Барона Гологордонскогљ и да е она н!>га (Милорада) са мужевлт .омЂ пасторкомђ бракосочетала, и да му утћхе ради шштђ 12.000 Франака покланл и добарЂ анетитЂ жели. МилорадЂ одћ све неволћ полгоби се сћ нвомђ, као братЂ са сестромв, и исте ноћи — прокарта сво доб1ено благо и што рагм'е супругинои милости припадне. — КадЂ се лгобезници претварати смеду, зашто и стихотворци да неизммшлнго? К. С. п.

Д0Г1ИСБ ИЗЂ НОВОГБ СЛДА. (Уиомак!..) .. .. А башЂ вамЂ хвала на „Коррец!ГО"! . . КадЂ човћИЂ погледа наше кнлижество , те у вћ1шима наукама едва што леку ради нађе, па и то одђ старога в1>ка . .. (коино иилни нагпЂ пукЂ, та снагу и срце свега славлннскогЂ намЂ напредовани отискуе и затвара му нриступЂ до