Подунавка Београд

211

иладш Срба у сачинен!ниа своимђ употреблн>н) многе речи одт> онм, кое Господинђ I. С. П. у писмама скоро наведе и омрази. Нћгова е намера бмла, одвратити Србе одг. употреблнвана новм, и духу Србскогт. езшка неприличнм речји. Зар-в е онљ зато руге достоанљ, што свшо дужноств свето испуннва? Зарљ е Началникг. лажа, кадљ Србскш езшкљ брани? Зарт. се учени Срб.ши тиквама наЗБ1ваго , кадљ у место <;вои лепш реч1и закрпе и наметке коеч1е неприиаш и непочитуш? Н1е лепо учителвн Госиодика Б. Г. I. Ч. у живацљ дирати оне лшде, коама нисте кадри ни слугама бшти. Шта вамх. е Господинљ I. С. П. скривш , што е Срб-има омра310 речи оне, на кое и вм вичете и мрзите, и што е збогљ свое одвећв ванше и благодатне намере у два писма употреб10 речи, кое и Господинђ Станко Вразг. по вашимг. речма неодобрава? Башљ и да е кош речв самг. саобштителв по калупу вашемг. у тммг. писмама метнуо: опетг. похвалу и благодарноств заслужуе, што тмме Србскомг. езмку помоћ& и крепосгБ набавлл, а нич1бмг. уштрбљ и пакостБ нечинн. Садг. е и вама езнкг. Г. Началникомг» саобшгенм писама рђавг. и неповоланг., а до 10. — 15. година, ако се одг. таквогг> кована и писана иебм престало, бмо бм таи езмкг. познатБ, причлКнћ и свакадашнБЈи. Човггиг. мударБ за будућностБ мшс.ш , а саданћ свое благо чува, па немоите устаити на оне, кои свое бране, а на туђе ненасрћу. НачастБ вама^таи езмкг., кои и браните, и опорочавате. Браните га, валБда, што су речи одг. васг. измишл1:.не, а опорочавате га, што е ружанг.. Сама су нротивор4.ч1а у посланици Господнна Б. Г. 1. Ч. Н16 ми чудо^, што се онг. заплео, него се дивим1>, да су му л учителБИ тако сплетени ? да с^бе саме ђацима и дечурл^лма назмваш у оно доба, кадЋ се за иаметне оглашаваш. Учителби Госиодина Б. Г. I. Ч. веле, да су речи одг. Началннка исмелне само ђаци и дечурл1л употреблнвала, а мм те речи налазимо у кнбиги одђ овм учителл писанои: „Шта намЉраваш И.шри," и има ш сЈлсетЂ по Даницама и Новинама X С. Далмагинскимг.. Н1*е ми жао, што су сами себе ђацима и дечурлшмг. начинили, него ми е тешко, што су нашу браћу Хорвате тммг. нзденутммг. имени^а нагрдили. Како е тр рђаво, кадг. човекг. у лштини штогодг. предузима. Златнесу речи нашегг. блаженогљ Ср^ бина Мушицкогг.: .Добро е сћ разне стране мотрит предметг., Очи с' уму свудг. помоћБ."

Да е тако ученикљ са учителБима постуП10: небм они нападали на човека, кои свое брани, кои> свон родг. одб зла одвраћа , и кои народнБш езмк -б за наивеће благо почитуе. Небм они назмвали невине, учене, и добродушне лгоде тиквама и тнкветинама, да су имђ очи здраве , срца благородна, и умови зрели. Немоите ммслити, да ће се правми и зрео СрбинЂ за вама повести, дечурл1л ће се сђ дечурлншЂ помешати , али свакомг. Србину некЂ е нроклето материнб млеко, кадЂ се одђ нћногЂ говора стмдн и поноси. — О Србине нзг. Аустрје, што се подсмевашЂ са речма , кое су Срблви у нужди сковали. То су речи дјете за она понлт1а сковане, кол пашф народЂ нема. И учено ДРуштво, кое те речи начини, некаже, да су наиболћ и духу СрбскогЂ езмка наиприличн1в, него ш предлаже суду ученм Срба, па ако нико ништа непримћти , и болћ некаже , Срби-ће се служиги иБима, докле имђ нужда и вола буде. О дЈете, Д1ете , како си заслепш, чимђ си се у коло онб ! уват10, кои бело одђ црнога неразликуго. Чуи, друго е употреблавати необмчне речи у место свету нашемЂ познатм и обв1чнм реч1и , а друго е, употребллвати необмчне речи, кадЂ други у народу нема. Началникг. е исмело оне, кои безљ нужде нове речи унотреблшго ^ а тш исмеанашг. оне , кои нове речи у нужди узимаш; иа опеТЂ су речи ученогЂ друштва Србину разумителн|'е одг. твои и твои учителл реч1и, Речи: Премабдителв, сгомиллв , покретанћ , нал .шакЂ . школснји ручник -б и т. д. пре ће млого-у смБ^слу СрбинЂ разумети одј. ваши реч1и: потребттина, опачина. догодовштина, одлука, дражба , уветЂ и т. д. Да се Србскш народЂ увери , да е твои и твои другара езмкЂ нћму неразуми-гелаНБ, ево ти одговорЂ твоимђ езмкомЂ? Србска невћро! Дочимђ си накан !о, тво 1 омђ обрамбомЂ подупирати мнћнћ онм, кои «> змкђ СрбскЈи и Србску частБ измћ1ш .1Ботинама нбинммб запоставлаш, и дочимђ хлептишЂ укупно сђ нБима, наринути Срблћм -б езмкЂ нб10вђ : то ми е заиста доцна пословица, теби потанко тумачити, како бм л ћпше бмло. да твош дарежлБивоств на подупиранћ езмка Србскогт. употребишЂ, и да чврсто очитуешн промицан1'1 Србства, да се како полагЂ уч10не твои учиг^ела нашЂ езикЂ сг. туђимЂ нестопи. Немои гоити наду, да ће одлука ваша свого сверху намакнути ; ерЂ ће по очитммђ увег-има само учено дружтво незгодне речи поправлати. Л предбежно очитуемЂ, да