Подунавка Београд

опнсао, а остале гано мнмогредЂ. То 6 погр!.ш1;а и нћки Фрапцузни геогра <1>а , кои у Европи виде и описуш само Франц_узку. Хпале е заиста достоино пиеиенито родолтДја .чуство; али на земи1>ишту наука ни чуство ни страстх, нема водити списателп, но самми строг^и разумљ: сђ тога 11 као Србћ захва .иоемЂ г. Аџићу на обшврному описапЈО кинж«вства нагпега, као [ геограФическн - ! претресател*. гфитиенрсшЂ га: као Ср«Ђ жа .шлЋ што (пе еднакомЋ обширносћу описао, аио не све славннске дрл;аве, а оно баремЋ Босну, Херцеговину , Да.шацио, Црну Гору, и остала прибмвалишта Србства ; као геограФпческш претресателв ммслимћ , да е требало онако описати сакт. свЈ.т-ћ, или ако не сасвимт. овако и са «Ђ св1.гб , а оно баремт. болК, него што е опнсао, и наипознатге свћта дра^аве. Л мало марим-в знати да се пкпинђ дворт. зове ВатиканЋ , ФранцузкШ Туилер?ен ћ (?), и да у околичини налази се више кралћвски зам1!Ова: такођерт. да е Л!опђ илн Москва (кош Н16 КутузовБ него Ростопчинђ запа.ио) у красному полоЈкенш; да Султанспш СералБ зидовима е обколћнЂ и да кашцпе чуват врата ; то су маленкости, кое нетрпн едно не велико д 1.ло; али мени е потребно знати главна прнродословна и политична раздћлЈппн, и то не само у Евроли, него и у другимЂ частима свГ.та; воене силе свпо народа не само на супу , иего и на мору; правителствене нћиове основе; станК физическога и моралнога изобра;кенл , учена наизнаменитјн заведен1а, производе природне и индустр|алне, главне струке трговнне, умГ.реностћ обичну поднеб|'н, кон е често изђ разнм природнм узрока толико различна на паиблигкимЂ међу собомт. пред1.лима ; и ова сва колико у дрнгавама, колино и у поединимт. окруЈКјнма, толико и у главнимЂ варошима. Мени треба знати све до едне знамените рКке, и рКке побочне, м1.сто н!,иова извира и увира, извјан!'. и дужину н&повога тока, есу ли и гд1. су бродоплонне. Узђ рКке одђ давна су настали главии канали трговачкога саобшгенп и худои :ествеии протосн (сапак), у иаше доба н друмови гноздени; треба за то и нђи описати, паисамеглавне с.увоземне путове , кои су до-сада единствеио на мГ.кимђ картама и то понаивише врло неточно пазначени, а.ш ко»-, што а знам1>, јоштђ ни еданЂ геограФЂ гпе описао; и то е безг. сумнЉ н изђ стратегическога и изђ трговачкога и изђ путошествеиога призр!.н1и една ие мала

оскудица у европеискимЂ землвописима ; ербо по картама само се зна , кудЂ путови воде , а пи мало каквп су они, колико оу широки, гд!> опасни, и ост. Мени треба зната ссе главне трговачке, слободне или неслободне вароши, вароши иидустрјалне, варошп кнЂИЈкевне кли воене, сва м1>ста , кон имаш или историческу, или какву другу ваа-ностт,, сва морска велика пристаништа и т. д. Али овде нје м],сто читавми основ7. землЈЈОписанЈи излагати. НечЂ буде доста рећи , да опо има бмти тако паписано, да изђ нТ.га и воиникћ, и трговап .ђ, и мудрацЂ могу оно знанћ поцрпитн, кое свакому одђ нви у свому особитому стаит слунш. Свако землвописагпе (изузимагоћи школско-елементарно), кое ту цКлђ непостииЈе, гпе савршено. НI е геограФ1е безЂ погрћшака ; овб1 негди е више , а негди манћ, али нЈе могуће сасвимЂ ш нзбЈ.гнути , исто како н!е могуће едному човеку сну зем .ио обнћи и своима очима о свему се изв!.етнтн. Онростити се дакле ,могу н1.ке погр Кшке землБОписне , али то не свуда , а особито у Епропи , коа е савршено у тому призр Ј . пјјо позиата. Изоставлагоћи све друге, кои число ше тако мало, мн ћемо оне само поправити, кое насЂ Срба изђ блин;ега тичу се. Н1е истина , да на приморш далматинсному пребмваш Итал)инци , ин у Далмацји континенталнои М<1рлаци тартарскога колћна. У свјшђ планинама Херцеговине говори се наичистји србскш енмкђ. У кому се нп наиманћга знака езмка или изговарана татарскога недае прнмТ.тити. Оии, кое страни списателви назнвали су Морлацима, у колико се по нсторическому изтраЈкнванш дознати може, другм иису , него првонаселћни у онимђ предћлнма ЈкителБИ, кои су по свои прилици збогЂ нападенја старБ! Римлана и адрански "гусара , склонили се са приморн у оне планине, да ту сачуваго езмкЂ и независимостб . По долазиу Срба , говорећи или истми , или Шзиовому сроднмК езмкт., они су се кћ ш.нма приспоилн, и тако еданЂ сзмђ народт. у напредакв сачннили. На прнморго пакЋ далматинскому, кое е мени врло добро познато, число е Ита.оана тако малено, да невреди ни спомииати то у едному землг.оиисному д1.лу , исто како неиреди ни примКтити, да нћки Далматинци Јкпве у Итал1и. ИзобраЈкенћ, трговина, и други узроцн оборили су граиице, кое су негда као зидови стаале међу народима и народима, и сђ тога по свему св.!>ту . негди више а негди мап1., смћшали су се лшди различнн племена: