Подунавка Београд

185 6.

с ПО М Е Н Ђ светошу с двви, Првоиу Арх| 6 пископу и ПросвЉтителго Србскому.

Блахеви ииротворци, аво тш смвове Божш варекЈтсн. С в. П н св о. Одт» природе одаренв1и Свћтеки блага презре зборт., Зеиве сласти презре светми, Ммслећ' зидат' Божш дворт>.

* * . •

Цћлћ едива бм му вазда: Обште благо рода своп ј Тои уступа престолт. истб^и; ЈКерву светца прими Б огћ.

* * »

Жертве цЉлб и благостБ Савве Србе све некБ обузме, И по свћтлои светца стази Србтз нект. свак!и шествув.

В -ћчно свћтла есте, Савво, Кодђ потомка твоа сћнв I' Лвпб в твов смирености Нбнм ' у груди пресел'ћвз»!

ђ°рђе Мншковић-6, СлуШ. I. ФиЛОС0Ф1в.

с л о в о, 806 в на слави училнштногт> Патрона, ПРОСВЕТИТЕЛН СРБСКОГЂ светога с а в в е, 14. ннуара 1846 у зданио лицеума. држао ИСИДОРЂ СтОННОВИћЂ, ПроФессорљ Обште Исторје и пр. Овог. Ректорт. Лицеума.

(О Боже даи!) Да царствув и да цвћта, У СрбЈи правда света. Да се шноств сћ малолћтетва К'а у друга сва кралћвства Ученјемт. просвћштава И воинетву обучава Ово су речи блаженопочившегљ и богопрославлћиогБ владике Црногорскогљ Петра Петровића Нћгуша, извађене изђ племените оне псалме, у коЈои е оваи великји мужљ, знамените оне за Србјн? 1806 године, као истинитми родолгобац!* и као млогоискуснми управителБ народа, топле свое желћ на олтарљ среће и славе Србске изл10. И у духу овм златнм речхи, готовђ саотвћтствовати дужностима старешине овогђ наиотмћн^егЋ воспмтателБногЋ ^ заведенја у Срб!и , узнмамЂ слободу данасљ на данљ СветогЂ Савве, првогљ АрхЈепископа и ПрбеВетителн СрбскогЂ, као на обште - торжественми данЂ патрона школскогђ , предЂ Вашомђ Светлосћу, МилостивКишимђ Господа-

ромЂ, и предЂ Вама, Вмсокопо;и?|^*