Подунавка Београд

тра се на приморго РвиненскомЂ као паивећ1н гадЂ ; а дебеле устне и плвоснастт> носђ есу наивеће лћпоте. Кодђ нћп'и народа , привлаче удивлен1а: дуге, на рамена иадагоће уши. У хини, кол шена има доста велике ноге, да може лако ходити, естт» наирунипл. Нћки дивлби народи у сћвернои Америки везуго главе свое деца са четири даске, и тако , да докђ су кости јоште младе прјуготовинваго имљ главу за четвороуголвини видђ. »т 6 в т. А в р а м о в и ћ ђ.

АНЕКДОТБ. Докторт> Бгориетљ , Епископђ Енглезгии и славнми ораторЂ, хотевши продати рђавогЂ конн свогђ за добру цену , уседне самЂ на нћга; но опетЂ му не пође за рукомЂ преварити купца, ерЂ му оваи рекне: „Господине, ако желите вн мене преварити, то не седаите на конл но пенБте се на катедру." ТрговацЂ еданЂ , кои е продаванћмЂ соли знатно богатство доб1о , начини себи велику и добру кућу. бданЂ одђ пр!нтела нћгови , коме е собе показивао опазивши едиу са свимђ празну и знатћи да е она по строго нТ.номђ за стаТ УУ одређена. упмта га: „Зашто нисте у овои соби штогодђ начинили?" Л намеравамЂ , рекне трговацЂ, ту собу каквомЂ АлегорическомЂ фигуромЂ украсити."' „Тако штогодђ!" Начините солнни столпђ , кои ће представлнти Логову жену;" одговори му гоств. Старши и на млогимђ боевима бивши чиновникђ военнбји замоли Лудвика XIV. трогателнммЂ побуђешлма, да му чинђ Генерал-Лаитнанта подари. „л ммслимђ ," одговори кралв. „,Но, ваше Величество!"' рекне оваи праввш воиникђ , скинувши пароку са главе; „,Вм видите да седине мое немаду времена чекати.'" Ова слобода допадне се кралго, д просителв буде одма удовлетворенЂ. КадЂ е великш принцљ Конде са воинствомђ обколт градЂ ВезелЂ , подне су му наиотмћнш грађана а!ене, са тридесетв подписа снабдћвено, прошеше; у коме су га молиле: да шмђ дозволи изићи изђ града. Но принцЂ уме-

сто удовлетворенл одговори 1 имђ : „Л се крепко надамЂ, да ћу ВезелЂ освоити. КадЂ 6бј васЂ по прошенЈго изђ града пустјо, поммслите сал1е, да бм изгубт наиславн1и тр^умФЂ мое побћде." 1оваНЂ ђ. 6вТИМ16ВићЂ.

МУДРА ИЗРЕЧЕНШ. АлександерЂ великји, чувши да Дар1 - е, персисгпи кралг. , неброену воиску приташава, одговори: „бданЂ курнкЂ небои се млого оваца." ЛеонидасЂ, Лакедемонс(пи кралв , кадЂ му е КсерксесЂ писао : „пошлђими орулин;" одговорјо е: „дођи и узми - " Леониду нћкш одђ воиника рекавши: непр1НтелБ е близу насЂ," одговорјо е : „И мм смо близу нћга." А т а л у с ђ филозофђ обично е говорт: „Пр1нтн1б е добмти пр1ателн, неа»ели имати." Аристотела пмтали су: Шта е прЈнтелв? одговори: „бдна душа у два тћла." —■ Титусђ АвгустЂ опоменесе едан - путЂ при вечери, да онаи данЂ ништанје учиш'о, рече: „Пр1нтелЂИ , данасЂ самЂ данЂ изгубш." ЕпиктетусЂ упмтанЂ: ко е срећанЂ? одговори: „онаи, коме е доста што има." ДемонаксЂ упмтанЂ : кадЂ е почео филозоФирати? „Онда," одговори: „одђ како самв самЂ себе почео познавати." Талеса пмтали су: шта е наилакше? одговори : „другога опоменути." А шта е наитеже? самЂ себе познати." А. С л а в у 0.

НОВА КНБИГА. Слоео при отсорегто Читплшита СрбскоеЂ у Београду 24. Февруара 1846. еод.говорено Г. Максимомг Симонови1ели;, у Лицеуму Кипжества Србскорљ ерађански закона и постутгка судепскоег Профессоромт, л. р. На 8-ку, стр. 11.

УчредникЂ Мнлошђ Поповићт.. Издано п печатано у Правителственои КнвигопечатнБН у Београду.