Подунавка Београд

104

гиасникЂ.*) — Касше покушавало се опетт> кх. старомљ Аттшц13му натрагЂ повратити се , као ЛукЈамЂ, А 10штб касн!б , кадт> су и не Грчки обБ1тателБи таковБ1 земалн, куда е Грчко изобраЈкенје допрло, нарочито у Азхи, почели Грчки говорити и писати, увлачиле су се све више и вмше у Еллинсши езмкљ не Грчке ФОрме и орјенталске промене, а особмто у Грчко писанимЂ книигама Евреиеки и иповЈ.рнм списателл. 1 оштб вмше Барбаризма увукло се у нћга у среднћмЂ вћку, гди е Бизантисгпи списателн езмкг> кђ садЂ постоећемљ ново - грчкомт> еЗБшу двери отворјо. Садљ сравнимо АрхимедовЂ, Омиро†, и Херодотовт. езмнт. са данашнвимЂ ново-грчкимЂ, пакЂ ће мо лсно увидити , ако и мало Грчки знамо, да оваи у.омгј или у нов1н времена одђ иноплеменБ! списателн наименовани Литургическји езмкЂ, заиста посред!е међу старимЂ и новммђ дрзки. Зато Г. Бане , научимо наипре Грчки, пакЂ ћемо онда знати, одкудЂ се изнашао нћкЈи трећји езмКЂ , посредникЂ међу старимЂ и новммђ. При закигоченио одговора мога имао бм Г. Бану 10штђ и ово казати, да у предметима не на приватна отношенЈа но на цео публикумЂ спадагоћима, судЈомЂ бмти, много вмше способиости изискуе се, него што онђ ммсли: ерЂ колико се знана и вћжества за дћло каково , и наиманћ важности, на светЂ издати зактева, толико се двапутЂ вмше савршенства измскуе, суд10МЂ таковогЂ бмти, и да критизирати незове се са својомђ ума искромЂ на конту предмета грћшитн, и своимђ незнанствомЂ дћло помрачавати, ерђ Богђ и душа сђ подо6номђ РецензтмЂ недостизава се цћлЂ критике, но само се суетно себе превозношеше а нузЂ то и наивеће невћжество Рецезента обћлодангое ; него предметЂ и овога вештество у своме виду зна-

*) НезнамЋ какопв!и е то Окто1хт>, о коме Сулцерт> у С801си @еГсГ)1(1;(е ђес 1гапба]р1'п!8сћеп Вас1еп§ 2ђеН II. стр. /163. говорн „Ме феиНдеп ©ггесђеп дебсаифеп посб 111 Јђгеп ^јссђеп ђје 8. ЈопаШеп бег ОЕ(агода({ипдеп, лне ГоГсђе Јш 6. Зађгђ. »оп беш фабр 6ге§-оп'и§ $?. сегтеђг* ип5 Ге(ЈдеГе$(: гоогђеп. МеГе 8. ЈомапШ) ођег /дог)? пеппеп Пе детепид= Иф лдмтод, деггедод х. т. X. босђ ђађеп ре беп ©сђгЈГЈеп аиф хђге аГ(е ОЗепеппипдеп деГаОеп ц. Г. го.

ти представити, и тавна места на видикђ извести , пакЂ грешећа у томе издаватела исправити, то ммслимђ, да се критизирати зове. — Далћ пакЂ што се дћла мога тиче, д 6б1 у станго бмо Г. Бану другоичји с ^ дђ о таковомЂ одђ онаковм особа у изводномђ писму показати, кое су у кнвижевномЂ вћжеству, као што и млогостручна дћла ншова сведоче , Г. Рецезента мога далеко превазишли; пакЂ тако нека се увери Г. БанЂ , да благоугоднми судЂ достоинм суд!н мене, већЂ и онако при издан1го дћла мога црну новчану штету претрпившегЂ , далеко вмше тћши и награђава , него што е празно и неосновано Г. Рецензента нападеше мени наудити кадро бмло. У Осеку месеца Априла 1846. ГеорНи ХаџпћЂ, ц. К. Пост -маисторЂ.

Л екђ одђ СРДОБОЛЂ. Узети треба едну шаку брашна, па жуманцетомЂ одђ аета тесто начинити ; потомђ одђ тога теста направити мале пилуле, и ове на воску у тиганго или шерпи иапржити , па тако испржене пилуле свакш данЂ у три ма по 5 — 6 комада прогутати, и за три дана наиопасше болугоћш мора срдоболћ курталисати се. Ово е год. 1837. на мени искуствомЂ осведочено. У Валћву 5. Н )л1н 1846. Т. М. Гру !ОВићЂ.

о -хо новине!? Нћк1И мудрица „ — к" у Ј№' 28. Данице илирске , правдагоћи се, и зашто пише п а р в и, д а р в о, смартв и т. д., вели на стр. 114. реду I. врсти 28: „С е р б 1 н е туђа р ћ ч в." Ово е нама ново. Зато га молимо , да намЂ каже, како се отечество наше народнБШЂ именомђ зове, кадЂ му е ово туђе? и кадЂ е тако, коимђ е сзмкомђ Србја , и комђ племену принадлежи? — С р б о л го б ђ.

НОВА КНБИГА. Авала и.ги Забавиикг за еодииу 1846. одг 1ована Филиповића. I. Н Ееограду, у Кннжеско-Србског"с кнгмгопечатнш 1846. — На 8-ку, стр. 158.

Учредникт, Мнлошб Поповићт.. Издано и печатано у Правнтелственои КнвигопечатнБИ у Веограду.