Подунавка Београд

132

>• се ммслити моаге, у каквои бн цћни ово шивота растћнЈе стаало , кое 6 б 1 смрти пркосити могло. Свћтљ 6 б 1 саиимЂ богатирцнма населћнЂ бмо, Но бмли тим г б богатирцмма поиожено бмло? Н мнслимђ да небн ; па будући да они осимђ вденн, гпенн, возанл, ншена и други маленкостји ништа нечине , него 1имт> све и сва други раде, то 6н принуђени 6 бјли , сђ овммђ дјивотворнБ1МЋ растћнЈемЂ читаве магазине напуиити за свое иуваре, пекаре, кочјаше, ловце, улаке, чизмаре , кролче , актере , музиканте, секретаре, собне слугкител 1ј, собне служавке , и за иладу други потребнм створенн. Каква бм се грдна сума новаца за човечш ијивотђ трошила? Но од-куд-Б бм се ти новци извадили, кадт> бн се брои раденнка , производителн , занатл1а и арачЋ плаћагоћи глава тано лко умалЈо? Л ммслимђ , да бн се обнтателћи цћле Европе, т. е. вћчногкивећи богатирци, сви у еднои варогпи смћстити могли! Шта бм казали на то лћкари, апотекари , свештеници и гробари, иадЂ бм управљ наибогатји лнјди смрти пркосити могли? Ту бн ови поали: „Плачу и рмдаш, егда помбшллжо" — јкивотђ ! Прекрасно е уређепо, што сви безЂ разлике умрети морамо, и што се смртБ нити одђ тћлохранителн, нити одт> страже уплашити, нит' одђ саиности богатства заслепити дае, нити мари, нит' се ноше знацима сиротинћ умекшати. Да нгиви смртБ ! Л самБ тога мнћша, да бн валало овомђ неумнтномђ судш мћсто косе, коа насЂ много на голотинго опоминћ , мћрило правде у руке метнути; оваи е символђ много приличти за смртв, неже л' оруд1е убјиства, кое главе коси. 6втим1е АврамовнћЂ.

АТЛАСЂ СЛАВЛНСКИ 63БША. Изђ обшти новина разумћвамо, да е овм дана изишла у Бечу на нћмачкомЂ езнку слћдушћа, за свакога славннскога списателл врло важна кнвига: ,Дигзде(\1|з(е (абеИапГф 6еаг6еј(е(е {ипд јиг ГфпеЧеп бсГегпипд &ег огег ГГагоГГфеп $аир(Грса= (ђеп. ВеЛГабеп ит хп Еигјег Г«сђ ђје ббђшЈГфе, роГпГГфе, ШрНГсђе ипб гпГГГГсђе ©ргасђе »есд1ехсђипдЗшеЈГе ехдеп ји шасђеп. ехпес гехсђђаШдеп дегоађПеп Јех'Гаш(ипд ипђ оЈеГеп ©еГргбсђеп &еб дегоођпПсбеп бебепб.

9?асђ беп оогјбдИфреп ^иеКеп хт ЗЗегехпе тх( ©Јеђгегеп беагбеГЈеС ипђ ђегаи$дедебег> ооп 9?. 31. ЈсођПф." Ово е сада прво дћло тога родау европеискои кнбижевности. Мб1 га шште видили нисмо , зато и неможеио мнћнје наше изразити. Но име списателћво емствуе намЂ , да е посао честитЂ и савршенЂ. Цћна е 1 Фр. и 24 кр. ср. УчредникЂ.

АНЕКДОТЕ. 1. бданЂ ораторЂ, кои е хвал^о А .гФонса, кралн АррагонскогЂ, да е онђ кралћвск1и потомакт., кралћвскји сннђ и кралћвск1И братЂ, добБ1е одћ окога владћтелн одговорЂ : „Све што вб! мени за похвалу приписуете, н несматрамЂ ни зашто; ерЂ ово достоинство , кое н уживамЂ , принадлежи моимђ предцБхма. Истинито пакЂ благородство ше наслћдство, но плодђ инаграда добродћтелБИ." 2. У време НаполеоновогЂ владана узму некоме Французу у воиску снна, кои е само едно око имао. ОтацЂ мнслећн, да му сбшђ зато, што е ћоравЂ, неможе 6 б 1 ти у солдате примлћнЂ, отиде кђ комисару военомЂ, и каже му, да е нћго†сннђ едноокЂ. „Ништа зато — одговори коммисарЂ — едно е око нуждно, два су ока у човека само раскошБ." 3. АгатоликЂ сб 1 нђ лочарск1И, кои е сретннмЂ случаемЂ на достоинство кралћвско узвБПиенЂ, свагда е давао на трапезу свого доносити землнно посуђе ; а кадЋ су га за причину п&1тали, одговор!о е : „В оћу да се опоминћмЂ о момв произхожден1Ш, како бн ме опоминаше то сачувало одђ гордости, кол у данашнћмЂ стапш лако може мномђ овладати." 1ованЂ ђ. бвтимЈевићЂ.

РАЗР 'ИШЕН1е ЗАГОНЕТКЕ у ЈУ? 31. Четири мачка бБ1ла су свега, а то по томе: што свакш угао собнни има предЂ собомЂ три остала угла, па тако и мачкови у нБима обешени, па после ВБ1сећи. Т. В.

Издано и печатано

УчредникЂ Милошћ Поповићљ. у Правителственои КнБигопечатнви

у Београду.