Подунавка Београд
I:
т ж
чД Ј\* 38. БеоградЂ 20. Септембра. 10&6«
ОПРОШТАИ СА ДРУГОВИМА, ПОЛАЗЕЛИМА У СТРАНЕ ЗЕМЛИ НА НАУКЕ.
Садт. да ми в лира Аполона, II топови храброгт. Лаудона, А Херлеса вит1исгвена сила, Да изразимЋ чуствованн мнла, Да се ори, Свуд-Б у гори, И подиже до Париаса К лнкђ радостнБШ мога гласа, Што м' прси надима, Да изнвим-ђ свима. Али што ме ПБ1таштЕ. Музо сада, Што ме двое обузима млада, Са радосћу одкудт. на ме туга, И радости жалостБ да е друга ! То ће свако, Знати лако: Да Срб!и сунце с1ине, Може л' радостБ да ме мине. Али гдн ће и туга, При разстаику од' друга ! Сп1;ш'те, спћш'те, о премили друзи , Там' у света наруч|н Музи, ,, * 'Л Света желд нект. вамт. летт. управлн, Да се ,,м а т и" изт. мрака избавлн ! Да зракЋ Феба, С' Србскогљ неба, Дигне таму и облаке, И пурпурне простре зраке 1 Лк >баВБ слога да в' прати, Одт. васч. жели то мати. Радт. 6бј с' вама н лет!о сада, Ал' су пера за летенЉ млада,
Недорасло издати ме мора, Мого б' пастн на пучини мора ! МоћностБ Бога, Ал' е многа ! Мож' у ноћи дан-Б створити, Крил ма перћ подарити, И запћват' Србскш гаи, Усред' зиме синут' ман !
Раико Р. 1ов. Лешннинђ , Слуш. I. год. права.
63Б1КЂ СРБСК1И1 и н^ћгово садашнЂ колебанЂ. Од-кудт., крозљ што, зашто, и куда? (Продуженје.)
Дакле Срби нашега времена, будући да се у времена одћлешга, у епохи , движешн, таласанл, и образованн средоточгн езБ1ка мжногх. славенског-в находе, имаго задатакЂ каковми? Таи, да потомству темеив езшка чистогг, означителногт>, богатогт>, красвор ћч ногђ . л ћпогЂ оставе. Оваи ће пакЂ бзмкђ бнвагоћји бмти, као што е већЂ доказано, не на ново сковаими, новбш, него старми, изђ свогђ огранич1а ослобођенб 1 и , образованми, као што смо довели воскреснутБш, преображенми езвпгЂ србск1и. Ако се разна нарћч1н овога бмвагаћегЂ славеносрбскогЂ езБ1ка већт> у садашнћмЂ говору народа мешан), то бБ1вашћ1и, свое последнћ средоточје тражећ!и , езБ1КЂ србск1и, прелази у живми сзбпсђ , у живми гласЂ народа. Овоме несамо противоићи, него на ово, са намћромЂ одозго , изђ бмвагоћегЂ езмка кнвижевногЂ, доле на говорЂ народа дћиствовати се мора.