Подунавка Београд

171

Сви удрише сложно на душмана; Срби сђ преда, Маџари са страга. Ту неоста нитко одђ Србали, Кои Турски неодвали глава, Ал' петину оли десетину , Кнезу Павлу ни брон се незна. Утече Јииљ Алибеговићу, Он-б умаче у гору зелену; Ал' га спази Павле Бранковићу, За нбимђ гони виловита вранца; Па иовика изђ грла гоначкогљ: „Стани Бего! да се огледамо, Стани Бего! да ти залмЂ платимЂ, Да ти вратимЂ и;ао за срамоту, Да се можешЂ у васљ поФалити, Чиме те е Павле даривао!" Па потеже перна буздована, Удри Бега међу пиећа жива, Пустимице добро нештедице; Колико га лако удар10, Са црномЂ га е землвомЂ састав1о, 1оштђ прискочи одкиде му главу, И врже е враицу у зобницу; А врати се браћи у табора. Па онг, поче по крвномљ разбого, Па онђ поче леше преврћати, I Небн л' нашо свога побратима, Побратима Стеву Батор1н, 1оштђ подвикну нсно гласовито: „О чу ли ме Стево побратиме! Чуи ме сада оли већ' никада ! бси л' тежки допануо рана, бси л' 10ште у животу побро, Одзови се ако духомт. дишешЂ, Да ме данасЂ жела мимоиђе!" Слабмм -б гласомЂ Стева одговара : „Давор-в Павле, даворх. добро мое! Ево мене милни побратиме! 1оштђ за мало у животу побро." 6 дномђ скочи Паво Бранковићу, ДругомЂ скочи до нћга доскочи, Подиже га изт> пра' и изђ крви, Однесе га у бћла шатора, И стаде му ране прев^нти. Па с' обрну оде у дружину , И рече 1 имђ трапезу сградити, Одђ он!б турск1е лешева; Па онђ сћда србске витезове, И Маџаре вођоиздаице, Све колћно едант. узЂ другога, ^Како валл и како требуе. Нисчиђ е собомЂ совру зачел10, Већљ

Мало 6б1ло дуго нетранло, КадЂ се мало вломђ заложише, И руин!емЂ виномђ угрјнше, Да шмђ вино на образЂ ^изиђе, А рак1л поче бесћдити; Тад' се диже Паво Бранковићу, Подиже се главомЂ изђ зачелн. Па онђ узе златанЂ пеарЂ вина, И ев' оде 'вако бесћдити: „Ни у здравлћ цара ни ћесара , Ни у кралн МатЈе Корвина , Већ' у здравлћ онога гонака, Кои учини данасЂ по меидану, Браћо мон, чудо нечувено, Нит' 43'вено, иит' игда виђено; А тако ме неродила маика! Већ' кобила, кол мога вранца, ЛћпБ1МЂ ћу га обдарити даромЂ: Датћу нћму суру бедевјк), Бедев1К> што ждрјеби ждрале, И датћу му полакЂ пллчкарје, 1оште ћу га ставит' командантомЂ, После мене у ТемешкомЂ граду, Бћле ћу му саградити дворе, Повраи мои и болћ и лћпше, А у моме граду Темишвару." Сви гонаци никомђ поникоше, Па гледаго у землвицу црну Како трава расте на огоике, Кано доике у младе ђевоике. Плану Павле кано оганв живни, Па поскочи на ноге лагане , 6дномђ крочи а другомЂ доскочи, Докђ с' окрену нћколико пута, По ЖибетскомЂ разбого крвавомЂ. Све на брого леше искушо , И од-а -нБи коло сатворш, Па узеде по реду везире, А на перо подпуно шестину, ПрвогЂ баца на л1ево раме, ПрвогЂ лћво, а другогЂ на десно, ТрећегЂ сапредљ на главу првје , А четвр гогЂ острагЂ на ноге 10 мђ , Да бн равну мћру ухватш , А четвртогЂ и са нбимђ петога, Оба лапи у бЈеле зубе; Па подвикну свое тамбураше : „Дћцо мон! дер' ми посвираите, Посвираите ситно срб1ински, Ко-што никадБ при 'вакомЂ веселго." Када стаде гонакЂ поиграват', СлаванЂ гонакЂ кнезЂ Паво Бранковнћх.