Подунавка Београд

183

Што се брата тиче, лако ћемо понати какву ће му грижу савћстн оваи н1тговомг> неразсудномв и безвременномљ шалоиЂ проузрокованми догођаи причинавати, 1ованЋ РатковићЂ.

НОВА КНБИГА. Даракт, Србкинш. Новеле. Свезчица II. Писао Богобои Атанацковићт>. Н Суботици, гитампао НарлЂ БиттерманЂ 1846. •— Нл 16-ни, стр. 86. Мб1 у литератури нашои, тако рећи, никаквв! производа немамо, кон 6 бј опред^зл&ни 6б ! ли облагОрођенк) душе у женскомт» полу. И зато ово предпр1ит1в младога и «динственога, за-сада, нашега новелисте дужномт* похваломт> поздравламо, н ову другу свезчнцу нЗјгоббј краснБ! новела препоручуемо Србкиннма као добарт» забавникЂ. Искрено родолшб^е, чисто благонрав1б, ђоп 1оп, а и чистоћа езБша у свакои се врсти дично

говори се! БРЗОНОСЂ БЕОГРАДСНИ НОВОСТШ. Говори се, да е еданЂ господичићг, дао себе параде ради малати, па почемт> му е портре готово бмло, неимашћи новаца да га молеру исплати, исто е портре скоро шестт> мћсецш за то станло, а господичићЂ све е одђ молера 6Кгао и чувао се, да се гди сђ нбимђ несусретне, као што и онммг. сокакомт,, гди е молерљ сћдш, никако проћн нЈе смео. Дакле морао се свога собственогг. лика млашити! Да чудне страшлвивице! Говори ее, да едант. господичићтЕ. оће сасвимђ матернљ1И свои езмкЂ да заборави, ерт, нагло Французк1и и нћмачкји учи. Путљ е доста лепљ, само ученикЋ да небуде слеп -б, — но нека зна, да е тћлу наипреча кошулн! Говори се, да еданЋ дугоеза неможе нигди у квартиру да се скраси, но од-свуда га пре времена изтераго. — Добро бм му бмло у паметв се узети, докт> му ше ткогодђ одшал1о шалу 1 Н. Н. прнмЂтба На другу одгонетку у Подунавци № 48. „Симслн, па твори.!" Ово е право казао г. одгонетчарт. у истои сво10И одгонетки. Онт. да е сммслЈо, па твор1 *о исту одгонетку, небв! у нбои казао, да е у загонеткн народ-

Учредникљ Мнл Издаво и печатано у Правителст!

нои — нздатои одт. мене у Подунавци А? 45 —» изћ вида изпуштено услов!е: „али само у трипутт.;" — већт. 6 б 1 иаипре добро изпв!тао: да ли самв н то нзт. р.нда башт. заиста нзпустјо; или ннсамв уписао но самомт. саставу загонтке, онако, као што самћ чуо одт, народа, да в прича; па ако 6 б 1 тако дознао истинито, да самћ што изђ вида изпустш, онда бм^ имао право нвно ме обличити; но неиспБ1тавши овако извћстно стварг., усуд10 се сунути со другоме ба дава у очи. — Зар-в да се тнмђ покаже, да и онћ уме нешто на жертвеникт. просвћте рода принети. — Та н мбјслимт., да оно, што се на таковмн основ'1. полаже, треба да е чисто, лсно. неподстрекателно, разборито, у свомт. правомт. реду, и справедлћнво; а не пристрастно, т. е. обличително, велехвално само о себи, и само нзт. едне навалнчности, као да е само оно као свето истннито, а остало н-ћму подобно и саотв-ћтствутоће, да е све погрЉшно и лажлБНво. Г. одгонетчар-Б, кадт. е хт-ћо издати исту свото другу одгоиетку на речену народну, нздату одб мене загонетку, мб1слимт. да е праведше 6 б 1 ло, да се држао правца у доказБшанго единствено само свога знана и чувенл о истои загонетки; а не при томђ 1 оштђ показати, да е другога знаи!; и казиванћ несмБ1слено и испуштено о истои. Гоштт. в морао у исто вре»е разсудити и о оном-б, што добро зна, да народв взшђ свое пћсме, првче, загонтке, и овима подобва, неказув еднако свудт., овде другчЈе, овде другчје, у нечем -б о едноме предмету; по чему и н, како самБ чуо одт, толнво душа речену загонетку, онако самв е и нздао, нитн самБ чуо одт, истБ1 душа у нбои услов1в: „алч само у трипутт«," и да купуст. чобанниЋ вози на рогв е натавао и само едну главицу; а г. одгонетчарт. ако в овако чуо, могао е само овако и доказатн, а ништа више. •— Но кое е у праведномт. смБ1слу нстиниие,—• по самомт. првомт. услов'по загонетке, да коза купуст, нензе нлн да е истб 1 и натакао чобаиннт, кози на рогљ, или да е са собомт. врат1о: то евакш читателБ нека зр^ћло разсуди. Неможе л' коза купует., тресући главомт., свалити изљ побуђенЈа страстн свое н желћ за нбнмђ. То е безсумнително, нзт, кога се заклмчув и речено прво услов!е загонетке. Ово примћчавамБ изб тогт, смотреЈпл, што знамЂ заиста, да г. одгонетчарт, о еднои ствари неможе башт. самт, да зна еве нанистннитЈе, као и свакш човект.; за то и нетреба свћту тако да се ни показуе. Т о д о р т. В л а н ћ 1> .

О ш Ћ Поповићљ. • енои Кнвигопечатн^и у Београду.