Подунавка Београд

№ 51.

Б е о г р а д ћ 31. Д е ц е м б р а.

1 »ав.

3 И М А. СН16Г1. пада и в^трина хучи, Влаго томе тко се еадт. немучи, Већт. у миру онт. благуе жудно, Што е негда задобвш трудно. Небои ее циче ни Фортдне, Нит' се нда, нити кога куне. Кадт, мећава одч. свЈда запуца, Да каменћ и дрвеће пуца, Наелађава с' тихЈем-в покошмђ. Са жеиицомт. и д-ћчицомт. свошит.. Весео е и срце му пћва, врт. одђ глади- онт, сада не.тћва. Уђешт. ли му у пространу кућу, Ил у став , ил' у собу врућу, То ћешт. видпт' свако изоби.сћ И благословБ, кои небо ши.гћ. Све е чисто, уређемо, красно, Нит' е чему мане наћи ласно. Свачега му Богт. дао за доста, Има чиме дочекати госта: врт. онт. зала продавао шв, Кадт. с' посао око главе В1б. Но тко с' оно по мећави гури, А безт. капе глава му се пури? Оно ти е ле-нвштина убога, —- Смакао се са свјета тога! Нит' е им'о нит' ће имат' среће, врт. в ево долјао веће. КадБ се оре, жан-ћ и скуплнва, А оит. онда по наибод-ћ спава; "Све што има даде у меану, Па садт. пезна на кок> ће етрану. Већт, со туца и у прси бјел „Сиротннво да те В огђ уб1е!" Ал залуду све су твое муке, врт. су криве окапале руке, Што с' немичу кадано е вреие,

Па неб' бћгло те вике големе. И крива е твон паметн побро. врт. нестои на свомт. мћсту добро! I о в а н ћ И л и ћ т. Ресвлча нинљ

У М и р У ћ I и 0 Т 4 Ц Т). Сунце е већг. давно зашло бвмо, и послбЈнаркога дана слћдовало е прекрасно вече. У то доба гледаше добродушнми сеоск1и свештенинђ кроЗЂ прозорЋ свое лћтне кућице, подкрћпллвагоћи старе и изнечогле прси свћа{им1>. вечернБимљ воздухомЂ Не далеко одг. себе угледа некогг. младо^г. човека, управљ кћ н]>му идућа сг. печалнБмг. лицемг> и заплаканима очима; гледашћи на нћгову сполашнвоств, морао бм ПОМБ1СЛИТИ, да е тћлесно здрављ, но да га некаква душевна болв узнемируе. Назове ми добро вече, и маши се руци, говорећи: „Господине отче, можешг ли поћи са миомт. до облиангћгЋ села? Отацг. ми лежв на самрти. Твои ће га разговорт. у последнћмг. часу утћшити." Свештеникг. пође за младићемЂ; дошавши у село уђу у едну малу низку кућицу. Умирућш старацЂ лежаше на худои постелБи и све остало показмваше на наивећу сиротинго. „Господине, рече младши човекг., наше е станк сасвимг. поремећено ; но не збогг> наше кривицег томе е узрокг. болестБ мога родителн, мм 6 б 1 се и последнћ ствари драговолБно одрекли , само кадг. б(>1 ми бабо оздравт." Свештеникг. баци погледг. око себе; ништа болћ н1е вид1о, осимб брадве и тестере, коа е о зиду висила. Толика бћда и смиг. клечећ^и предг» постелБОмг> умирућегЋ отца, силно му трону ср~