Подунавка Београд

чест!> славе Бћлоруси време првогљ усћва 2!7-г1> Априла у вече. У суирачК скупи се много д1,колка у бднои кући , и ту едну измеђг> себе за Лрила изберу, обуку е к&о што га оне себи представлнк», и посаде е на бћла конл, кои е о унсету везанљ. Ззтимћ се ухвати велико коло, и оно Лрила се игра; свака дћвоика има вКпацљ на глави одћ свћжегЂ цвћћа. Ако е пролеће топло и прјнтно, и особито ако е дапт> овиславе лћпЂ, то онда ова слава др:ки се у саму зору и у полго, често и на непосћинимЂ нвивама. Стари селани се веселго д 1> вончкомђ непротиве,

С М В С слАванекЕ в ђ с т и. * — * Др. АугуетиповнћЂ , пронашаоцт. новога правопиоа плирскога ст. новима писменима, предаватће у Бечу у Пазманеуму (заведен!е богоеловсно) србск1и езБ1к г Б. Пр. Хегерт. започетће такођерт. на университету учити ческому тесиопису. * — * Управо сада два проФессора едантћ ческога <;зш;а у Прагу , друг!и славлнскога уобште у Парнзу, т. в. г. Каубект. и г. Ципрјант, Робертт. нздали су свое мбјсли о панславизму, прввпЧ у Ческои Вчели, другш Парижск1и у оеобенои брожурнцн говори о два папславнзма (Бек (1еих ранк1а* — * Вука Карацмћа р'ћчникт> изићиће год. 1841.; већг е скоро у рукопису готовђ ; Вукљ се непрестано забавлн са Владнкомт. Црногорскимв , кои сада у Бечу пребв1ва ; прилћжно чита Дубровачке списател4, и рад-Б е пре него рћчникЂ у печатшо преда, јоште по Босни проћи. (Ч. Вп ) ЛИТЕРАТУРА. »** Дошао намт> е у Београдт. Пј>вв)и брон овогодишнћ Зоре Далматипске, напксанЂ Б огћ зна како нднммђ правопнсом-Б. Овде е огорченћ кодт. иладБ! народолшбаца у наиввЈшемт. степенЈ; ерЂ премда се мб1 латинскимЋ словииа неслужимо , опјзтђ н;елили 6 б 1 виднти нашу браћу, кои латннска писмена употреблнваго, да су се сложила у начину писанн. КадЂ 6 б 1 се они едномт, сложили, тимђ 6 б 1 се кђ нама приблажнли, и наеЂ на приближаванћ кђ нБима потакли. Али залуду! Има у Далмацш неки лшд!н, кои ни иаиманћ неразум15ваго духЂ и потребе шгославннскога народа , н кои у мћсто да 6 б 1 ишли напредЂ, иду натрагЂ као раКЂ. А на неерећу таковбтмђ лгодма пало е у руке учредничество Зоре. Уобште овде се примћтило , како г. КузманнћЂ узе учређивати Зору , да се таки у нбои понв!о раздорЂ и ФанатпчнБ1н духЂ. На частБ му слава! Н. И

него се и они сачи снупе, те гледаго. Дћвог-.е играгоћи пћваго еднммЂ гласомЂ врло дупчку пћсму, у ко1ои се дћла бога Лрила славе, како онђ по свћту иде , и чини да жито расте, и лгодима нлодностг. доноси. •— Зиатно е , што су кодђ Бћлоруса ириликомЂ ове славе на челу дћвоике, и оне управо свомђ игромЂ управлнго, а не млади момци; у другимЂ предћлима Рус1в, као н. пр. у Воронешу , бмо е прЈе обичб,и, да млада момка играгоћи ј 7 пол К нзведу , и тамо игранћмЂ, пкванћмЂ, гпенЈ.уп, и боренћмт, славу Лрилову да прославе. (Остђ и ВестЂ.) —

13 Ц Е. м е Д ђ и в о с а к ђ. ЧовекЂ и Марва. За нћкога господина, кон е низко изображенЂ 6б1о , но кон се при свемЂ томђ опетЂ разум -ћвао у марви , рекне вданЂ одђ нћговБ! слугу: „КадЂ говори о марвн, говорн као човекЂ, а кадЂ о човеку говори, говори као марва." Малаиска лгобавна пћсма. КадЂ мол драга сђ прозора гледи, свћтле гои се очи као зв ^ћзде; нћнЂ драг'ш неможе протнвстати топлоти блнстагоћн зракова. Боа нћнога лица подобна е дрвенои жеравицн. Чело 10н изгледа као новбш мћсецЂ, кадЂ се првБш путЂ укаже. 1оштђ го е давно мое срце за лгобезницу изабрало. Нћни дугачкн иокти зас-ћннваго очи као зраци иун ^ћ , а прозрачни су као морсЈИи бисер -б. НћнЂ е вратЂ гшдобанЂ углађеномЂ одђ камена т&лу, витакЂ и лгобакЂ. Н -ћнн су зубн обондисани боапрахомЂ. Нћне лћпе витице украшава чараиско цвћће. Мон е душа усхићена и чезне да сђ нбомђ одлети! Ватрено с1н она изђ мои оч 'поиме-. ни недостае снага да го умиримЂ. е. а.

ж а о к а. Говори се, да ће у изображеиои Европи еданЂ мужЂ свого жену , кон као кнћига говори, нвнои бнб.потеки поклонити. .*. Говорн се, да ће одсадЂ д^воика бирати номка. Томе треба да се радуемо, ерЂ ће онда срећнш супружества бћ1тн. Говори се, да ће доктори свои иђ бчлеотницнма бћдио стан-ћ олакшатн зато, што !им1. неће казпвати имена нбиовб! болест!и. ВеселинЂ НраочићЂ. србска народна заго?летка. (Саобшт!о Васо ПоповићЂ.) На едномЂ дуду 6 б 1 ло е дваде етЂ врабаца. ЛовацЂ пукне изђ пушке , и убје тр . Колнко е врабаца остало ?

УчредникЂ Мнлошђ ИоповићЂ. Издано и печатано у Пр авителственоп КнБигопечатнБИ у Београду.