Подунавка Београд

1

егоч у наше време взикг славпнскШ 1 Рћшенћ тога нвЈтаил лако е : сванљ увидити моиге, да е славннс1Н» езмкЂ до краине мћре своега раздробћнн допро, и то не саио у смисиу чисто езиносиовному, него и у одношенн) нћговому на нисмена и правописЂ ; кое две струке при езикоисторично.му изпмтивашо не могу се кодћ насЂ Мимоићи. РаздорЂ наивеМи е у нарћч1нма, ерг. не само свака дриЈавица, но гдћгодЂ и поед-.не вароши, па често и два сеиа, само едномт. рћкомђ , иии еднимЂ бр !.жулк >комЋ раздћлћна, другач1е говоре; рпздорЋ е наивећји у правопису, ерЂ пре мало времена колико е бмло нарћч^н, бмло е толико готово и нравописа ; раздорЂ е наивећји у писменству, ерЂ ово е тр>нко : глаголитичко, кирилско, и латинско; а н е дуго како се и нћмачко ј потребливало. Већега раздробћнл Н1е могуће да буде ; ово е свок) м!.ру изпунило. бзикЂ е дошо на то раздроб!шћ сасвимђ природномЂ стазомЂ, а по сили онм природнБ1 и друа .т&енм узрока , кои су у прошлости дћиствовали на славннску обштииу; (*) но сада неможе се већЂ природномЂ стазомЂ натрагЂ, са раздробћиа на единство, вратити; него то <' тззомђ кнлижевномЂ , а по сили онб1 нрироднн и дру :ктвеић1 узрока, кои су већ ћ почели, и кои ће у будуће наисилн^е дћнетвовати на умноетв, на кнБижевностг, славипску. То е природнши течаи стварн: у природи све се мћна, све се дроби: едно исто раздробћно тћло неможе опетЂ читаво да постане само по себи , ако га една животворећа сила ие састави. Што е у нрироди , то е и у обштинству: закони су ту едни: жнвотворећа снла , кон ће нашЂ разс гапћнми езинћ еаетавити, вдима е киљижевностБ. БезЂ ове онђ се нв бм никада прн никаквимЂ дотађаима на единств.) врат^о: то неможе бмти исн!(-:. Будући дакле да се сада мм находимо иа Множину малм кругова, на множину под.нарћчЈл раздћлКни, то по ррду ноставћче систсме, имано изђ ти м ногочислепБ! кругова малм у неколико малочнсленм кругова већи ући ; то еств, премного подиарКч11| т кон се говоре, стопити у неколико главнм нарћчјл, к"н ће с* гшсати. Поч емЂ смо упознали , на коему степену езикоисторичному стоимо , треба иамЂ изпмтати, да ли мм дћиствително кђ вшпему стспену примичемо се , да ли мм тежиио, да изђ многи нарћч1л само неколико главнм саставимо. Ако

*) Н само ознапавамт. ипиоходице ствар!>; нека овд^ чнтате.н. не тражи одт. мене изпсн^нд, доказателћства: ерт. то бм.ш 6б1 предиетт. еднога читавога д!.ла, а неио;ке бмти вднога чланка. Алн ако онт. лучочт. исторично-крнтичниит. промотри у прошлистћ, мое ће р1}чи бшти исне.

то буде доказано, то система сБеслапанскога кнЂишевнога езика почела се већЂ обистиннвати, почела е свои првБ1и задатакЂ у дћло приводити; а када се едиомЂ кренула, уставити се не мон«е; мора, ако и крозЂ многе вћкове, свои течаи довршити. Измишлћнћ, сандрЈа ше. (Продуженш слЉдув) КНЛЖЕСТВО € Р Б I Л. (Продужен1в.) Срби живе у 1170 обштина, 34 вароши, 2018 села, 193 засеока и 126,789 кућа. Наиглавше су вароши : Београдт., ПожаревацЂ , Смедерево, Лгодина, ШабацЂ, ЛеготинЂ, и ПараћинЂ. Турци у СрбЈи живе у слћдушћимЂ мћстима, као: у Београду, Адакали, Кладову, Ужнци, Смедереву , Шабцу, Соколу, Козли или Калкану , Петрцу, Буч1И , Пећи , Постинм До .таћмЂ, Постинго ГорнћмЂ, Алуги, Зворнику 1МаломЂ и Сакару. У овимђ мћстима имаш они 2649 кућа, неесапећи у ове зграде царске, особито оне, кое се по тврдинама налазе. Евреи живе постоино само у Београду, премЂ да 1и и по осталимЂ мћстима има, ал' врло мало сђ постоннммђ пребмвап ћмЂ. То се исто и о странима казати може. Цигаии неман) постонпогђ пребћшанл, него скитаго се по землви, долазе изђ странм земала у Срб!к), као што се после опетЂ враћаго и одлазе изванЂ границе. Занати , кои се у Србш раде, есу: терзшск1и, абаџ1иск1и, напуџ1искш, опаичарскји, сарачк!и, коларскш, бачварсг .1и, тишлћрскји, ку!онџ1иск1и, дунђерскЈи, ћерамиџ!ис1пи, табач!иК, сапунЏ1ИСК1И , мутавџ1ИСК1И, кантарџ1иск1и , туфекџ1искш, калаиџЈиоии , ћурчЈискш, у:карс!пи, тенећеџШскш , грнчарскји , ковачкји, Фишекџшегеш, гаитанџ - 1иск1и. Занате ове раде домородци; а ииа заната, кое странни поданици раде. По селима жене прапе сукно, коимђ се одћваго оба пола; платно се много израђуе одђ жена. У овои землЂИ Фабрика за стакла подигнута е кодђ Лгодине. Пециво поташе чини се у крое. вима преко Мораве. (Продужен1е сл^дуе.)

ОГАНБ, ВОДА И ЧЕСТНОСТБ. Оганг., вода и честноств спр1ателг.ише се и здруЈКише у неко време. Оганв иеможе никада станти на едномЂ мћсту, а тако и вода свагда се миче, дакле ио природи сво1ои склон-