Подунавка Београд

си: аиварт. , барутт> , восакЂ , коже, мвдђ , рнба рална , силан , ћерачнде , свин 1 ј и коибн. Изћ Влашке у Срб1н> уиосисе: брашно, бурадв, дизгини, жито, каиши, кашкавалв (сирт>), коже различите , лонци землнни, ножеви мали , солђ и чаи руск !и. Проноси се пакљ крозЂ Србјго и то изђ Аустр1в за остале провинцје турскога царства: басме Фине шваицерске, балсамљ, гаитамЂ за атиле, демикатонЂ, жива, кадифа, свилеиа и паиучна, каФа, коже различите и кризЂ. Изђ осталм провинц!н турски за Лустр1К) се преноси: бисерЂ , восакЂ , вуна, дуванЂ, коже различите, кордовани, памукЂ, свила Фарбана, и нерађена, ружична маств (ђул1нгЂ). Наиглавшн трговачка мћста есу: БеоградЂ, Нгодина, ШабацЂ и НеготинЂ. Панађура има у свакомЂ Окруж1ГО по еданЂ , ал' наиглавн1и су: Вал1,вск1и, кои се држи о св. Илш, 21. Н)л1л, и онаи у ћупрји , кои се дрнш о Троицама. За олакшицу трговиие постое поште и за ношенћ писама и новаца и осталм драгоцћнм и важнм стварш. Пошта, пост-експедицјн и мезулана има свега 29. Еспапи се могу на свакпмЂ ђумруку, одђ иои 24. има, прјнвити и експедирати, као што посто^ карантини и састанци одђ гожне и западне стране и за еспапе и лица на свакомђ мћсту, гди су ђумруци. За образованћ младм трговаца заведена е една послено трговачка школа у Београду. Путови, коимђ се еспапи по Србш носе, есу: одђ Београда преко Лгодине кђ Алексинцу и кђ Нишу; изђ Београда преко Шабца на Рачу у Босну; изђ Београда преко Валћва, Лгобов1е у Сараево; изђ Београда преко Смедерева, Поиваревца и 1У1илановца у Брзу Паланку кђ Дунаву; изђ Београда преко Смедерева, ћупрје и Заичара у Видинђ Све ово сувммЂ. Ал' еспапи се водомђ наивише, кадЂ е тому време, носе : ДунавомЂ и Савомђ. ' У Србји има два курса новаца: порезк1и и чарш1иск*1и. По првомЂ прима се данакт.. По овомђ курсу узима се дукатЂ цесарск1и у 24 гр., талирЂ у 10 гр., и тако овомђ последнћмЂ сразмћрно остале манћ аустр1иске и стране златне и бребрне монете. По курсу чаршшскомЂ узима се дукатЂ цесарскји у 56 гр., талнрЂ у 24 гр., цванцикЂ у 4 гр. По овомђ последнКмЂ чиие се трговачки послови у цћлои Срб1и. Ал' одђ карода се купуго свинК , волови, у порезколђ курсу. У СрбЈи има монета златнм и сребрнм свао скоро држава европеиски. Срби су сви православне вћре. Патр1лр \Ђ вселет.чпи У Цари граду живећји сматра се као I

старћшииа цћле православие цркве у турскоН држави. У осталомЂ е МитрополитЂ србскЦЈ управителв главнми србске цркве. Одношенјн између велике цркве патрјлршеске у Цариграду и србске уређена су конкордатима , заклгоченима у мћсецу Лнуару 1832. и 17. ШлЈм 1836 год. По гласу овн, МитрополитЂ и Епископи бираго се одђ народа и Книза. МитрополитЂ носи титулу: Арх1епископЂ Београдск1и и цћле Србје МитрополитЂ. Оваи е дужанЂ, пошто се избере, за потврђенћ платити Патрјнрху таксу одђ 300 ђ; цес. Митрополитљ немора ићи лично у ЦариградЂ, да се за Арх1ерел посвети, ако ЈоштЂ за таковогЂ посвећенЂ н1е. Епископи посвећуго се одђ Митрополита и одђ овогђ добмваго и хрисовуле; за изборЂ нвЈовђ и поставланћ само се на знанћ дае Иатр1нрху, ал' иовоизбрани Епископи овоме у име таксе или другогђ когђ подарка ништа дати нису дужни. с Р б!л великои цркви цариградскои дае сваке године 9,000 гроша •— као што сада новци иду у Београду —• 750 Фор. у сребру. Срб1н е раздћлћна на четири Епарх1в: бео* градску , ужичку, шабачку и тимочку, а ове на Протопошате и Намћстничества; у овима се налази: цркш 298; монастира 38; парох1а 651; свештеника мирски 652 а калуђера 123. Свака Епар\1н има свого Конзисторјго , за све пакЂ ЕпархЈе постои еданЂ АппеллаторЈумЂ, на кои се парнице аппелираго сђ Конзисторјн. АппелатоЈ)|у мђ се дрЈки у Беогргду сваке године едаипутЂ МитрополитЂ, Епископи, Членови КонзисторЈн и осталми канцеларјискји персоналЂ нвинђ добмваго плате изђ народне кассе, (Продужеше сл&дув.)

ТКО ТРЛЖИ ВЕћЕ, ИЗГУБИ ИЗЂ ВРЕћЕ. У Паризу е овм дана у лудои кући умро еданЂ старацЂ одђ 79 годииа, по имеиу Симонђ, коега новћств врло е поучителиа. КадЂ е НаполеонЂ кодђ Барћре одђ Пасси хотко риискомђ кралго палату зидати , чатрли еднога сиромашногЂ шустера дође у редЂ, гдћ се градити имало, и по тому требало е ту чатр.по одкупити. Симонђ , разговоривши се са евоима сусћдима, заиште 20,000 Франака. Управителство царски добара узтезало се сђ почетка, но наипосле заклгочи, дати му колико иште. Али Симонђ , кои е мрђутимЂ 10штђ и сђ другима се посавћтовао, заиште сада 40,000 Фр. Ова цћиа, кон е вредноств предмета двеста путш превазилазила, учини се врло претерана, те оставе